NEGOVANJE KULTURNE BAŠTINE! UDRUŽENJE VARDAR IZ KAČAREVA: Dve decenije neumornog rada i samopregora

Udruženje građana makedonske nacionalne manjine „Vardar” iz Kačareva radi na negovanju i razvijanju svesti o pripadnosti makedonskom narodu, njegovoj kulturi i istorijskom nasleđu i jačanju veza s Republikom Makedonijom. Svoje prve korake započelo je kao udruženje iz Južnobanatskog okruga „Vardar”, gde je 15. februara 2004. godine osnovano, najpre kao podružnica, a potom se osamostalilo i nastavilo svoju misiju kao samostalna organizacija. Osnovni ciljevi udruženja su: upoznavanje, prezentacija i popularizacija makedonske kulture i stalna briga za zaštitu i očuvanje kulturnih vrednosti Makedonije, posebno jezika, običaja, folklora, prirode, kao i iniciranje predstavljanja, negovanja i poštovanja kulturne i istorijske tradicije Republike Srbije, radi lakšeg prilagođavanja i boljeg međusobnog razumevanja s ljudima s kojima žive.

Udruženje građana makedonske nacionalne manjine „Vardar” već dvadeset godina radi na povezivanju i saradnji s drugim udruženjima koja imaju slične ciljeve u organizovanju i realizaciji humanitarnih akcija, poseta, ekskurzija, sportskih i zabavnih manifestacija, kao i na saradnji i održavanju dobrih međunacionalnih odnosa s pripadnicima drugih nacionalnih manjina.

Prvi koraci su bili veliki i ispunjeni entuzijazmom za postizanje zacrtanih ciljeva. Ovaj tekst ne može sakupiti sve aktivnosti u periodu od dvadeset godina: to je zahtevalo vreme, znanje, strpljenje, ljude…

Foto: Privatna arhiva

– Uspešnost naših projekata merimo i kroz decu – naš ponos i budućnost, koju smo godinama animirali da ostanu u udruženju i da vole otadžbinu i makedonsku kulturu. Tako je nastala glumačka trupa „Vidoje Dojčinovski Daskalot”. Ona stalno radi, i u ovom teškom trenutku, s mnogo izazova, sprema nove ideje. Prva makedonska pevačka grupa u Srbiji „Vardarke” nastala je iz našeg udruženja kao prethodnica Nacionalnog ansambla Nacionalnog saveta, tačnije Centra za zaštitu tradicije i posebnosti makedonske nacionalne zajednice u Srbiji „Toše Proeski”. Korak po korak, od asocijacije lokalnog karaktera, svojim delovanjem postali smo prepoznatljiva organizacija u regionu – kaže Sima Najdovski, predsednik udruženja.
On ističe da je među prvim aktivnostima koje su organizovali samostalno ili u saradnji s drugim udruženjima bilo makedonsko veče u Pančevu, u Domu vojske, na kome je bilo prisutno više od 500 ljudi. Zajedno s folklornim ansamblima i Mesnom zajednicom Kačarevo organizovali su dva koncerta nacionalnog ansambla „Tanec” iz Skoplja u sportskoj hali u Kačarevu i kurs makedonskog jezika za građane od sedam do sedamdeset sedam godina. Najdovski dodaje:
– Naši članovi su dali svoj doprinos u formiranju prvog Nacionalnog saveta, a redovno učestvuju i u emisijama na makedonskom jeziku na TV Pančevu. Takođe pomažemo u kreiranju časopisa „Makedonska videlina”, kao i u snimanju priloga za emisiju „Građanin” na RTS-u i emisiju „Makedonsko sunce” na RTV Vojvodini. Mogu da se pohvalim da je prvu veb-stranicu makedonske zajednice u Srbiji napravio naš tim. Neki od naših prvih projekata bili su: „Oživljavanje narodnog stvaralaštva – radionica veza, tkanja, predenja vune i pletenja čarapa”, „Etno-veče”, „Sedenka se zbra”… Organizujemo humanitarne akcije, pomažemo Dom „Srce u Jabuci”, sakupljamo priloge za lečenje obolelih. Organizovali smo i kompjuterske kurseve za naše starije članove. Prikupili smo i knjige na makedonskom jeziku za biblioteku osnovne škole u Kačarevu, a organizovali smo i likovne kampove sa OŠ „Žarko Zrenjanin”. Najbolji crteži su poslati na izložbu „Mali Monmartr” u Bitolju.
On je nabrojao sve manifestacije koje se tradicionalno i kontinuirano održavaju svake godine i po kojima je ova organizacija prepoznatljiva u Srbiji i regionu. Najpre je pomenuo Badnje veče, kada se članovi i njihove porodice okupljaju u klubu, gde kuvaju crno vino, lome pogaču, pale vatru ispred udruženja i dočekuju kolednike jabukama, orasima, smokvama, suvim šljivama, bombonama i kolačima.
Tu su, naravno, i vasiličarski običaji. Oni se izvode ujutro na dan Svetog Vasilija, u narodu poznat kao Bela nedelja. Mnogi stari i lepi običaji su ili potpuno nestali ili su samo delimično sačuvani, kao „živa starina”. Tu spadaju šetnje grupa maskiranih muškaraca koji prolaze kroz selo od kuće do kuće pevajući pesme, kojima se izražava iskrena želja za prosperitetom i zdravljem domaćinstva. Sve je praćeno igrom i određenim magijskim postupcima, a maske i izvođenje kolednika pokazuju da predstavljaju natprirodna bića, čija je uloga bila slična ulozi položajnika, kojim se vršio uticaj na plodnost njive, životinja i zdravlje ljudi. Obred je sada neuobičajen i može se videti samo u folklornom obliku, ali Kačarevci već dvadeset godina pokušavaju da očuvaju ovu tradiciju.

Foto: Privatna arhiva

Uskršnji običaji, proza i poezija…

Na Veliki četvrtak, farbanjem jaja, kada se okupljaju žene iz udruženja i mala deca da farbaju i ukrašavaju veliku količinu jaja – oko 400, počinje proslava Uskrsa. Jaja se dele u nedelju na dan Hristovog vaskrsenja, zatim se održava takmičenje u brzom hodanju s jajetom, a žiri proglašava pobednike i dodeljuje nagrade za najteže, najmanje, najveće i najokićenije jaje. Partner udruženja na ovoj manifestaciji je OŠ „Žarko Zrenjanin” iz Kačareva.
Veče dečjeg, narodnog, patriotskog, proznog, poetskog, humorističnog, satiričnog programa tradicionalno se održava u okviru „Dana makedonske kulture” u maju. Stariji učesnici pričaju o tome kako pronalaze inspiraciju za pisanje pesama, a deca o svakodnevnim iskustvima u kući, školi i prirodi. Oni razmenjuju iskustva kroz međusobne kontakte. Stariji u deci pronalaze novu inspiraciju, a deca uče iz iskustva starijih. I jedni i drugi se predstavljaju svojim pisanim rečima, koje govore o osećanjima pesnika u vreme stvaranja.
Svi poznavaoci lepe književnosti, poezije i njene simbioze s muzičkim ostvarenjem počastvovani su učešćem te večeri u udruženju „Vardar” u Kačarevu.
Početak leta obeležava se „Festivalom zelnika” u etno-bašti udruženja, a domaćice iz Kačareva i drugih mesta uče mlade kako da spravljaju zelnik od domaćih pletenih kora. Na manifestaciju dolaze i druga udruženja, iz Jabuke, Plandišta, Glogonja, Beograda, Hajdučice… Tradicija se čuva i neguje kroz nacionalnu kuhinju.
Svetog proroka Iliju (Ilinden) svi pravoslavni vernici slave 2. avgusta kao imendan, kućnu ili seosku slavu. Za Makedonce je to trostruki praznik. Udruženje iz Kačareva pokušava da ovaj događaj obeleži što dostojanstvenije i kvalitetnije. Svake godine organizuju proslavu 1. avgusta uz prigodnu izložbu i celovečernji koncert ispred Mesne zajednice u Kačarevu.

Foto: Privatna arhiva

Neizbežni gajdaši i veče utorkom

Gajde su jedan od sinonima makedonske kulture i iz tog razloga treba im dati šansu da opstanu i vrate se narodu. I zato, okupljanje gajdaša u Kačarevu, u Vojvodini kao multinacionalnoj zajednici, što u praksi znači da sviraju različite gajde, funkcioniše na dva osnova: raznovrsnom muzičkom ponudom izaziva veće interesovanje mladih, potencijalnih gajdaša, a omogućava i društveno i kulturno okupljanje pripadnika iz više nacionalnih zajednica u Srbiji, pa na taj način unapređuje razumevanje i saradnju.
Ovaj skup je u Ministarstvu kulture Republike Srbije već sagledan kao važan događaj i nalazi se na kulturnoj mapi Srbije. Druženje gajdaša je svake godine bogatije zbog novih iskustava, a gosti uvek žele da se vrate zbog kačarevačkog gostoprimstva i uslova koje imaju u mestu. Gosti iz Makedonije oduševljeni su time kako se kod nas čuva tradicija zavičaja. Oni su svirači i profesori univerziteta i daju nam ogromnu logističku podršku, a to nam mnogo znači.
U dečjoj dramskoj sekciji „Vidoje Dojčinovski Daskalot” učenici uzrasta od osam do četrnaest godina imaju idealnu priliku da razviju svoj talenat i pripreme se za buduće izazove koji ih očekuju na putu do uspešne glumačke karijere. Pod dirigentskom palicom Aleksandre Miloševski, apsolventa Filološkog fakulteta, odsek za srpsku književnost i jezik, Zorana Mitrovića, poznatog glumca s Fakulteta dramskih umetnosti u Skoplju, i Ljiljane Najdovske, koji vodi program, deca stiču kreativne veštine kroz igru i vežbanje na sceni. Tokom školovanja u ovom programu mladi glumci ambiciozno putuju kroz različite žanrove i stiču najnovija znanja o pozorištu, filmu i televiziji.
– Do sada smo uradili nekoliko emisija, ali moramo izdvojiti jednu koja će biti prikazana na TV-u do kraja godine. Predstava koja je pri kraju bavi se temom istorijskih ličnosti iz Ilindenskog ustanka. Scenografija i kostimi su urađeni i čim uslovi budu omogućili okupljanje u većoj grupi, predstava će biti realizovana. Ovo je naše veliko dostignuće i nadam se da ćemo uskoro moći da vam ga predstavimo – kaže Najdovski.

Pored ovih značajnih događaja, treba napomenuti da udruženje svakog utorka po podne okuplja starije članove udruženja, kada oni mogu da provode vreme uz kafu i priče o tome šta se i kako dešavalo u Makedoniji pre preseljenja u Banat. Njihova sećanja su jaka i setna, ali naravno da postoji mnogo onih koji ih veoma rado slušaju i pitaju kako je to bilo ranije, čime nastavljaju da oživljavaju neke običaje svojih predaka.
Naravno, ovakve prijatne večeri za sve završavaju se uz zvuke harmonike Vasila Bojkovskog i Dragana Ilijevskog…

Foto: Privatna arhiva

U pripremi monografija

Udruženje obeležava važne datume za svoje članove i simpatizere, kao što su: 8. mart, Dan planete Zemlje, 8. septembar, 11. oktobar, 23. oktobar… Takođe, izdalo je brošuru „10 godina sabora gajdaša”, aktivno učestvovalo u terenskom prikupljanju građe za knjigu „Igračka i pevačka tradicija Makedonaca u Kačarevu”, postavlja dečje dramske predstave, organizuje sportske igre.
Uoči jubileja – dvadeset godina rada udruženja – u pripremi je monografija, čija se promocija očekuje u februaru 2023. Udruženje se finansira prijavljivanjem na konkurse na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, ali, naravno, njegov glavni partner i pokrovitelj je Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Srbiji.

Sima Najdovski i Ljubica Dojčinovska