LJILJANA NAJDOVSKA, DIREKTORKA PEVAČKE GRUPE TOŠE PROESKI: Sve se postiže ljubavlju
Ljiljana Najdovska je majka, baka, domaćica, supruga, hobista u hortikulturi, vokalni solista i – direktorka Centra za zaštitu tradicije i posebnosti Makedonaca u Srbiji „Toše Proeski”.
Da li smo nešto zaboravili?
– Pa, svakako, naravno, moramo dodati i ono osnovno, a to je da sam aktivistkinja udruženja građana makedonske nacionalne manjine u Kačarevu „Vardar”, zapravo udruženja koje se smatra jednom od najstarijih makedonskih organizacija u Srbiji. Neizbežno je i to da sam članica pozorišne grupe „Vidoje Dojčinovski Daskalot”.
Pa, kako sve to postižete, Ljiljana? Odakle takva energija?
– Znate, ljubav ne poznaje granice. Već dvadeset godina se bavim aktivizmom s ciljem zaštite manjinskih prava u Republici Srbiji, posebno kada je reč o zaštiti prava makedonske nacionalne manjine. Udata sam za Makedonca i u mojoj porodici teče jaka makedonska krv. Moj aktivizam se zasniva na iskrenoj ljubavi prema makedonskom narodu, makedonskoj kulturi, tradiciji i istoriji, a kada se setim, dobar deo svog života sam posvetila ovoj strasti. Takođe, moja ljubav je ogromna prema makedonskom melosu i makedonskoj muzici, pa otuda i angažman u Centru za zaštitu tradicije i posebnosti „Toše Proeski”.
Foto: Privatna arhiva
Što nas dovodi do našeg sledećeg pitanja – od kada ova organizacija postoji i zašto je važna za makedonski narod u Srbiji?
– Organizaciju je, prvo kao pevački ansambl Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji, formirao sam Savet. Tada mi je poveren ovaj posao, odnosno čast da vodim ovaj ansambl. To je bilo sada već daleke 2007. Od tada je ansambl rastao, snimio svoj prvi ce-de, počeo da se bavi nizom drugih projekata značajnih za zaštitu makedonskih kulturnih nematerijalnih, kao i materijalnih dobara. Ansambl je nosio ime našeg tragično preminulog pevača Tošeta Proeskog, ali samo kao radnu verziju, a u jednom trenutku se pokazao u toliko dobrom svetlu da je i zvanično dobio autorsko pravo od Fondacije „Toše Proeski” i poneo njegovo ime. Za nas je to bila najveća pohvala i čast. Otuda je donekle bilo logično da prerastemo u Centar za zaštitu tradicije i posebnosti makedonskog naroda.
Kako se finansira Centar?
– Kao što sam naglasila, Centar je osnovao Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Srbiji i glavni pokrovitelj naših aktivnosti je Savet. Ali mi i sami pišemo veliki broj projekata i učestvujemo na velikom broju konkursa i odatle se dodatno finansiramo. Nadam se da će kao i do sada Grad Pančevo, kao i ostali državni organi iz AP Vojvodine i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije nastaviti svoju podršku. Naravno, podršku očekujemo i od naše matične države Makedonije.
Kakvi su vaši budući planovi, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu?
– Želimo da napravimo turneju po gradovima Srbije, posebno tamo gde ima Makedonaca, i da predstavimo našu muziku i naše znanje koje smo stekli u prethodnom periodu. Velika nam je želja da snimimo i drugi ce-de i stalno se nadamo da pozivi za gostovanje u raznim televizijskim programima, raznih formata, neće prestati. Za nas je to od velikog značaja jer se ansambl predstavlja široj publici. Na privatnom planu, volela bih da bar još neki put postanem baka, što je svakako jedinstveno iskustvo, ali i da nađem vremena i uživam u lepotama hortikulture u svom plasteniku, među prelepim cvećem koje gajim zajedno sa svojim suprugom.
O. Simjanovski
