PREDSTAVLJANJE KNJIGE U VRŠCU: 60 intervjua za treći milenijum autorke Adrijane Petroj

U prostorijama Gradskog muzeja u Vršcu, u sali u kojoj su izložena dela velikog srpskog slikara Paje Jovanovića, u petak, 30. septembra, predstavljena je knjiga pod nazivom „60 intervjua za treći milenijum” autorke Adrijane Petroj, u izdanju Centra za banatske studije iz Vršca, u saradnji sa izdavačkom kućom „Libertatea” iz Pančeva.

Sredstva za izdavanje knjige obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, a sama promocija je obavljena uz podršku Gradskog muzeja u Vršcu i Grada Vršca, posebno većnika za kulturu Trajana Kačine i direktorke muzeja Ivane Ranimirov.
O ovoj posebno zanimljivoj knjizi na rumunskom jeziku govorila je poznata srpska naučnica, lingvista i antropolog međunarodnog renomea dr Biljana Sikimić, a prisutnima su se obratili i Trajan Kačina, ispred Gradske kuće, gospodin Danijel Bala ispred Generalnog konzulata Rumunije u Vršcu, zatim dolepotpisani, u svojstvu urednika izdavaštva Centra za banatske studije, koji je pročitao i poruku potpredsednice Centra dr Aleksandre Đurić Milovanović, višeg naučnog saradnika s Balkanološkog instituta u Beogradu, a nekoliko rečenica izneli su i predstavnici NIU „Libertatea” iz Pančeva. Prijatno iznenađenje večeri bilo je prisustvo primadone Narodne opere u Beogradu Ljubice Vraneš, koja je autorki dala intervju objavljen u ovoj knjizi.

Reči o knjizi

Evo šta je, između ostalog, o ovoj knjizi rekla dr Biljana Sikimić:
– Knjiga sadrži kratak uvodni tekst u kome autorka objašnjava svrhu njenog objavljivanja. Adrijana Petroj u svom uvodnom izlaganju veruje da ova zbirka intervjua može poslužiti kao vodič za novinare početnike i kao izvor informacija za čitaoce iz različitih oblasti – kulture, obrazovanja, mas-medija, istorije i duhovnosti, između ostalog. Autorka je svakako svesna potencijalne dokumentarne vrednosti svog dela. Sve ostale zaključke autorka je prepustila čitaocima. Završavajući svoje čitalačko zadovoljstvo, mogu da zaključim nekoliko stvari: da je pred nama prava umetnost postavljanja pitanja, jer na stranicama ove knjige, između redova, temeljna obučenost autora da vodi svaki razgovor, novinarska iskrenost, visoki profesionalizam i posvećenost mogu se lako uočiti.
Dr Biljana Sikimić je dodala sledeće:
– Takođe, u svom izlaganju pokazaću „između redova” primere ove izvanredne novinarske veštine. Neki od Adrijaninih intervjua već su objavljeni u nedeljniku „Libertatea” u periodu od oko dve godine, od februara 2020. do jula 2022. Pošto mnogim intervjuima nije određen datum objavljivanja, pretpostavljam da do sada nisu objavljeni. Intervjui su različitog obima, profili i godine sagovornika Adrijane Petroj su takođe različiti. Među njima su naučnici – istoričari, lingvisti, etnolozi, antropolozi, sveštenici, pisci, umetnici – muzičari, pevači, reditelji, glumci, turistički stručnjaci i novinari iz Srbije i Rumunije. Intervjui su u knjizi raspoređeni po azbučnom redu prezimena Adrijaninih sagovornika, jer bi raspoređivanje autora bilo kojim drugim redom bilo veoma delikatno i krhko. Svi znamo koliko nas je dragih i važnih ljudi napustilo u poslednje dve godine sa obe strane banatske granice.

Zanimljivi i vredni intervjui

Ova poznata srpska naučnica je u nastavku napravila malu digresiju: uređivačka avantura Adrijane Petroj podsetiće slaviste u Beogradu na rad uglednog srpskog novinara Miloša Jevtića i njegovu zbirku intervjua „Odgovori”, koja obuhvata period od 40 godina. Ovo je istakla jer je Jevtićeva zbirka „Razgovori sa jugoslovenskim stvaraocima”, istoričarima, pesnicima, graditeljima, naučnicima, gostima Drugog programa Radio Beograda, danas postala značajan istorijski izvor.
– Govoriću kao radoznali čitalac koji traži poznata imena u Adrijaninoj knjizi. Mnogo je mojih prijatelja, kolega i poznanika, koje ću takođe navesti po azbučnom redu: Elena Rodika Kolta, Aleksandra Đurić Milovanović, Mihaela Lazović, Marija Mandić, Mirča Maran, Milan Micić, Marija Nenadić Žurka, Virđinija Popović, Ivana Spasović, Marijana Stratulat, Ervin Jozef Cigla. Pogledaću radoznalo u naučne i životne pravce kojima su krenule moje kolege, u njihove naučne biografije. Na primer, bilo mi je veliko zadovoljstvo da čitam o uspesima moje drage koleginice Mihaele Lazović, koja je u vreme naših kontakata, dok je radila na svojoj izuzetno kvalitetnoj i zahtevnoj doktorskoj tezi, bila običan profesor engleskog jezika, zaposlena u školi – navela je dr Biljana Sikimić.
Ona je zatim pomenula i intervjue s kolegama iz Rumunije, koji su njoj lično važni za istraživanje Srba u Rumuniji. Pažljivo je čitala intervjue sa antropologom Elenom Rodikom Koltom i istoričarom Ervinom Jozefom Ciglom.
– Ostaje samo da zahvalimo Adrijani Petroj što je pronašla prave sagovornike i postavila im prava pitanja. Pred nama je nova vrsta istorijskog dokumenta, zbirka privatne i usmene istorije, ali i manifest za budućnost. Zato ne mislim da grešim ako je u ime svih zamolim da nastavi ovo važno delo otkrivanja pogranične kulture u trećem milenijumu – zaključila je dr Biljana Sikimić.

Gosti iz inostranstva

Za muzički deo manifestacije pobrinuli su se poznata izvođačica autentične narodne muzike Lija Lungu, poreklom iz Rumunije, a godinama afirmisana u SAD, u Njujorku, i Marija Tanase Marin, izvođačica autentičnog melosa iz Prahove, u pratnji harmonikaša Leonida Ardeljana. Valeriju Mokanu, predsednik organizacije „Rumunska nacionalna akademija” iz Kišinjeva, gost manifestacije, ovom prilikom uručio je diplome pojedinim institucijama i pojedincima iz redova domaćina. Prisutnima se obratio i sveštenik Petru Berbentija iz Rumunije.
Na kraju promocije govorila je Adrijana Petroj, autorka knjige, koja je zahvalila svim prisutnima i onima koji su doprineli realizaciji ovog projekta, zaključivši da je impresionirana događajem i načinom na koji je njena knjiga predstavljena.
Moderator događaja bila je Teodora Smoljan. Na kraju napominjemo da je održano veoma uspešno predstavljanje knjige, sa učesnicima iz četiri zemlje s različitih meridijana sveta i sa određenim jedinstvenim i posebno zanimljivim momentima za publiku prisutnu u sali sa slikama Paje Jovanovića.
M. Maran