NAPUŠTENE ŽIVOTINJE HRONIČAN PROBLEM Neodgovorni vlasnici glavni krivci! Moraju biti sankcionisani kako to zakoni i gradske odluke i predviđaju
Napuštenih pasa ima svugde, pa i po naseljenim mestima, i ljudi koji ih vode relativno često dobijaju prijave sugrađana.
Tako, recimo, u Jabuci, kako kaže Slobodan Ilić, prvi čovek tamošnje Mesne zajednice i direktor JKP-a „Vod-kom”, pomenutih životinja ima konstantno, i to na više mesta.
– U jednom čoporu bude oko petnaest pasa, a najviše ih je kod škole, tačnije na ulazu u školsko dvorište, gde ih pojedinci i hrane. Bilo je napada kao i svuda. Na sreću, imamo odličnu saradnju s nadležnima, a najviše sarađujemo s Gradskom upravom, a i s građanima smo svakodnevno u kontaktu i pomažemo im u rešavanju problema – kaže Ilić.
I njegova koleginica po funkciji iz Dolova direktorka tamošnjeg javnog komunalnog preduzeća Miljana Caran ima sličnu priču.
– Naše selo, kao i svako drugo, ima problem sa psima lutalicama. Na sreću, komunikacija sa „Zoohigijenom” je na odličnom nivou, kao i sa samim direktorom, koji često šalje ekipe u Dolovo. Međutim, neprekidno se pojavljuju novi i novi, pa i ovom prilikom apelujem na neodgovorne vlasnike da više ne izbacuju male kučiće po seoskim ulicama – rekla je direktorka.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Omoljica Dušan Lukić slaže se da je priliv novih pasa lutalica maltene svakodnevan.
– Ima ih koliko hoćeš, u samom centru najmanje dvadesetak. Kreću se u čoporima u školskom dvorištu, ispred Doma kulture i kod prodavnice „Gomeks”. Nadležne službe gotovo svakodnevno pozivamo, a kada dođu, uhvate dva-tri psa, ali se ubrzo odnekud pojave novi. Bilo je i ujeda, a poslednji se, koliko znam, dogodio 9. novembra – ističe Lukić.
Prvi čovek susednog Brestovca Dragan Miričić navodi da lutalica ima najviše u zoni škole, u centru sela, ali i u pojedinim ulicama...
– Ispred Mesne zajednice redovno obaveštavamo „Zoohigijenu” i naglašavamo kad god je nešto hitno, a tu na prvom mestu mislim na pojavu agresivnih pasa. I kada nam građani prijavljuju lutalice, iako i sami pravimo evidenciju, upućujemo ih da i sami pozovu nadležne službe, koje se, moram da kažem, redovno odazivaju na poziv, a mi insistiramo da se jave u Mesnu zajednicu nakon izlaska na teren i da nas izveste da li su ili nisu rešili problem – napominje Miričić.
Važno je držati se propisa
Udruženje za zaštitu životinja „Ljubimci” ističe da je problem napuštenih životinja veoma kompleksan i zahteva sveobuhvatan pristup svih nadležnih institucija u gradu i državi, a pre svega bi akcenat trebalo staviti na edukaciju, informisanje, sterilizaciju i obeležavanje pasa, ali i strogu kontrolu odgovornog vlasništva od gradskih i republičkih inspekcija, koje moraju da provere da li se i kako naši sugrađani koji su vlasnici pasa pridržavaju propisa i da li svoje pse drže pod kontrolom, mikročipovane i sterilisane.
Dodaje se da je važno uzeti u obzir činjenicu da sprovođenje samo jedne aktivnosti, poput sklanjanja uličnih pasa u gradska prihvatilišta i azile, ne rešava problem, već ga samo privremeno umanjuje dok na istu lokaciju ne pristignu novi psi neodgovornih vlasnika, a istovremeno opterećuje budžet lokalne samouprave.
Gradska prihvatilišta u svim opštinama i gradovima u našoj zemlji već su u velikoj meri preopterećena i imaju veoma ograničena sredstva, lošu infrastrukturu, mala ulaganja i brojna zakonska ograničenja koja se odnose na uslove držanja, broj pasa koje mogu da prihvate i način na koji moraju da postupaju sa životinjama.
„Čopori pasa” na koje se pozivaju određeni građani uglavnom se, kako navode iz udruženja za zaštitu životinja „Ljubimci”, odnose na pse mužjake koji se okupljaju oko ženki koje su u polnom ciklusu, to jest „u teranju”. U takvim situacijama se mužjaci mogu ponašati agresivnije nego inače i u takvim situacijama služba „Zoohigijena” reaguje sklanjajući ženku sa ulice.
– Ali nerealno je očekivati da jedna služba sa skromnim kapacitetima i ograničenim budžetom može da uhvati sve pse i zbrine ih na human način u prihvatilištu. Mnogo bi bilo važnije da se sprovedu aktivne mere kontrole odgovornog vlasništva, pa čak i kažnjavanje onih neodgovornih vlasnika čiji se psi nalaze na ulicama grada i naseljenih mesta, ili onih koji svoje ljubimce nisu vakcinisali, obeležili ili ih pak puštaju da se nekontrolisano razmnožavaju – što i predstavlja najveći rizik za to da se ovaj problem unedogled uvećava. Ovakvi neodgovorni sugrađani svojim ponašanjem ugrožavaju sve ostale članove lokalne zajednice i moraju biti sankcionisani kako to zakoni i gradske odluke i predviđaju, a do sada je broj takvih, sankcionisanih, zanemarljiv i to mora da se promeni ukoliko želimo da vidimo boljitak i napredak u ovoj oblasti – navode u udruženju.
Ipak ih nije toliko mnogo
Na osnovu akcije brojanja pasa, koju je tokom 2022. godine u nekoliko navrata sprovelo udruženje „Ljubimci”, zaključeno je da je broj pasa u selima poput Starčeva i Dolova na nivou ispod prosečnog u poređenju sa okolnim zemljama, kao i da je značajno ispod brojeva koji su ranije bili u opticaju kao procenjeni na osnovu drugih metoda, a koji su se kretali od 2.500 do čak 5.000 za teritoriju grada Pančeva.
– Kao najveći problem uočeno je pre svega puštanje vlasničkih pasa da se slobodno kreću po javnim površinama, kao što su otvorene kapije, neograđena dvorišta… Tu je zatim nedovoljna informisanost i edukovanost građana i dece o zakonskim propisima i obavezama koje imaju kao vlasnici pasa – dolazak pasa s decom od kuće do škole, gde se kasnije i zadržavaju, kao i izvođenje pasa bez povoca, nesterilisanje vlasničkih pasa, koji se javljaju u velikom broju s leglima štenaca, od kojih veliki broj njih završi bačen u kontejnere ili na deponije – napominju „Ljubimci”.
(Pančevac/Jordan Filipović)