Uvaženi poljoprivrednici iz naseljenih mesta proteklu godinu vide kao veoma tešku.
Po svemu sudeći ni ova neće biti ništa lakša. Spisak razloga za to je predugačak i zato očekuju što veću podršku države.

Ratari očekuju subvencije

Jedan od viđenijih ratara i predsednik udruženja paora iz Dolova Marko Bojtar pesimista je i kada je reč o ovoj godini.
– Prvi razlog je to što su visoke temperature tokom zime samo naznaka onoga šta nas čeka u avgustu, uključujući i veliki deficit vlage, jer će i ova godina maltene proći bez snega, što automatski znači da će biti manje vlage na proleće. I u dve prethodne godine poljoprivrednici su trpeli sušu, a minula sezona je maltene katastrofa, pa je u tom periodu manjak prinosa, uz veoma skupe inpute, iscrpeo finansijsku moć poljoprivrednika – navodi ratar.
Bojtar stoga očekuje od države da se ozbiljno uključi u rešavanje trenutnog stanja u agraru.
– S tim u vezi pozdravljamo uredbu Vlade da kao ranije uvede regres za seme, đubrivo i gorivo. Nadam se i da subvencije neće biti tako male kao proteklih godina. Dosadašnja mizerna pomoć države od 4.000 dinara po hektaru nije od velike koristi poljoprivrednicima, već treba bude minimum po 200 evra – kaže Dolovac.
On podseća i na to da je ministarka poljoprivrede najavila elektronsko podnošenje zahteva za subvencije, a isplaćivanje ostavila za drugi kvartal kako bi se poljoprivrednici obučili u vezi sa elektronskim podnošenjem zahteva.
– Mislim da to nije dobro, jer bi tako finansijska pomoć zakasnila, ako se zna da bi dotle već bilo nabavljeno sve što je neophodno za proleće, pa kako su, kao što rekoh, poljoprivrednici finansijski iscrpljeni, najozbiljnije apelujem da isplata subvencija bude što ranije kako bi one imale svoj pravi smisao – naglašava Bojtar.
Dolovački poljoprivrednik napominje da izvore para za poljoprivredne proizvođače treba tražiti i u tome da se, recimo, ne dotiraju uljari ili proizvođači šećerne repe, jer se time ponovo pomaže monopolistima kako ne bi morali da plaćaju punu otkupnu cenu.

Suša pogodila i voćare

Voćar iz Omoljice Marin Rakić, koji uzgaja jabuku na tri hektara, takođe očekuje da će naredna godina biti teška i neizvesna, naročito kada je reč o voćarstvu, pre svega zbog umanjenog i otežanog izvoza u Rusiju.
– Voće koje proizvodimo mahom je usmereno baš ka tržištu te ogromne zemlje, pa zbog aktuelnih sankcija nismo mogli da ostvarimo očekivane prihode i dok su veliki otkupljivači ipak nekako uspeli da izvezu svoje proizvode u Rusiju, mi smo morali da nekako plasiramo svoju robu piljarama i nakupcima. Pored toga, protekla godina je bila teška i zbog jake suše, što je rezultiralo lošijim kvalitetom jabuke, koju stoga nije moguće dugo čuvati. Zbog neizvesne situacije oko energenata, to jest struje za rashlađivanje jabuke, bilo je teško sačuvati je, a samim tim je morala ranije da bude prodata, i to po nižoj otkupnoj ceni, ali će u rafovima sigurno poskupeti, jer je ostalo veoma malo kvalitetne robe – napominje omoljički voćar.
Kada su vremenski uslovi u pitanju, on kaže da je sve neizvesno s obzirom na to da u deset godina ne pamti dve iste i ističe da ove trenutne temperature zabrinjavaju, budući da bi u tom slučaju voće moglo da krene ranije i bude podložno izmrzavanju.
Rakić predviđa da će i naredna godina biti izuzetno teška, izuzev ako država ne stane uz voćarstvo kao strateški važnu granu i proizvođačima pomogne subvencijama.
– Mnogi su lane ostali ispod crte kod pokrajinskih fondova, a među njima i moje gazdinstvo, s obzirom na to da nismo uspeli da dobijemo preko potreban novac za platformu za branje, koja nam je neophodna jer bi znatno skratila vreme branja. U datoj situaciji veoma bi mi koristila hladnjača manjih dimenzija, ali kod IPARD fondova prolaze samo oni s plantažama većim od pet hektara, pa su jedina nada pokrajinski i nacionalni izvori. U ovim teškim vremenima moramo da razmišljamo u tom smeru, jer veliki otkupljivači ne mogu da preuzmu dovoljno robe ako izvoz stoji, a cene hladnjače od nekih 300 tona, koja bi meni mnogo značila za posao, zbog skoka cene gvožđa, porasle su sa 100.000 evra na 150.000–200.000 – kaže voćar.

Pčelari ipak imali solidnu sezonu

U najprekaljenije pčelare u okruženju spada i Pera Šic iz Starčeva, koji ističe da je za njega ova sezona bila jedna od solidnijih u poslednjih deset godina.
– Sve je krenulo s neuobičajeno dobrim prinosima na bagremu, pa su pčele imale hrane za dalji razvoj, a nezapamćeno dobro bilo je na Fruškoj gori što se tiče lipe, sa 25 kilograma po košnici – kaže on i dodaje da je ispalo dobro uprkos tome što su sledeće paše, poput suncokretove, zbog suše bile nešto ispod proseka. Međutim, izvozni plasman meda je očajno loš, pre svega zbog toga što su Ukrajinci, kao veliki proizvođači, odmah po početku rata izašli sa svim količinama meda, koji su davali i za svega 1,5 evra po kilogramu. To nam je ubilo izvozno tržište, na koje mi, članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije sa certifikatima o kvalitetu meda, plasiramo proizvode preko pogona u Rači – navodi pčelar.
On kaže da je preko pomenutog pogona, recimo, pretprošle godine ostvarena velika cena od sedam evra za kilogram bagremovog meda i sve je otišlo i odmah je isplaćeno, pa još i doplaćeno, dok se sada još uvek ne zna ništa, a obećavano je ne više od 6,5 evra.
S tim u vezi ovaj proizvođač napominje da pčelinje proizvode uglavnom plasira s kućnog praga, a ono što preostane, ostaće mu za narednu godinu, jer se ne zna kakva će ona biti.
– Plašim se suše i ukoliko je opet bude, neće biti ni livadskog bilja i cvetnica, što znači da će pčela teško doći do polena, koji joj je od presudnog značaja da bi bila jaka. Zbog ovih visokih temperatura leglo je prerano krenulo, što je loše, jer te pčele ne stignu da dočekaju proleće, a problema će imati i pčelari koji nisu dobro odradili tretman varoe, opasnog parazita u velikoj ekspanziji – kaže Šic.
On napominje i da su mu subvencije legle na račun tek nedavno, umesto u maju, kada je najpotrebnije, pre svega zbog prihrane pčela.
– Država nam je dala tih 800 dinara po košnici, što je premalo za ono što pčela uradi, jer po meni nije normalno da se po jednoj kozi dobije 8.000 dinara, a po jednoj košnici deset puta manje, iako pčela oplodi toliko bilja i značajno doprinosi boljim prinosima brojnih kultura – ističe starčevački proizvođač.

(Pančevac)