Protekle nedelje je po gregorijanskom kalendaru obeležen najradosniji hrišćanski praznik i u našem okruženju.
Tako su vernici rimokatoličke, reformatske, evangeličke i drugih konfesija proslavili Uskrs kako dolikuje – svečano i s mnogo ljubavi i radosti, u porodičnom ambijentu, kao i u njihovim hramovima, na misama.
Slavilo se možda najviše, kao i uvek, u Vojlovici, gde u najvećoj meri žive pripadnici mađarske i slovačke nacionalnosti, a živo je bilo i Starčevu, Ivanovu i u gradu…

Privatna arhiva

Centralno obeležavanje Uskrsa u Vojlovici priređeno je u nedelju, 9. aprila, oko 10 sati, kada su u dva hrama u parku pomenutog naselja, na razmaku od jedva nekoliko metara, održane svečane praznične mise.
I dok se u jednoj crkvi, slovačkoj evangeličkoj, odvijao raznovrstan program, u reformatskoj, gde se okupljaju pripadnici mađarskog naroda, odigravao se i čin poznat kao krizmanje ili svete potvrde ulaska dece u svet odraslih.

Krizmanje kod Mađara reformata

Tog dana su oni uzrasta šestog razreda prvi put uzeli pričest, pre toga su godinu dana učili Bibliju, na Veliki petak su imali ispit, a potom i na sam Uskrs, kada im je sveštenik postavljao pitanja na koja su oni odgovarali.
– To je konfirmacija, priprema za pričest, i deca će se u crkvenom smislu smatrati punoletnom. Oni dosad nisu mogli da dobiju pričest, a odsada će to moći kao i svaki odrasli vernik. Deca su imala veronauku kako bi naučila osnove vere i to su uspešno savladala, pa je ovo bila samo svečanost. Oni zapravo sada samo ispovedaju veru ispred reformatske hrišćanske zajednice, koja spada u protestantizam, zasnovan na učenju poznatom kao hajdelberški katehizam, u kojem je potanko opisano šta dobijamo mi koji verujemo u reformatizam – rekao je sveštenik Bela Halas.

Privatna arhiva

Nakon bogosluženja i svečanog čina učenica šestog razreda Anastazija Nađ sa svojom familijom i prijateljima obeležila je taj veliki događaj uz prigodno veselje, što su priredile i porodice sve druge dece koja su prošla krizmanje.
A među gostima na jednom od veselja bio je i Vojlovčanin Lajoš Šmit, koji je kasnije okupio porodicu i u svom domu. Tada se u veseloj atmosferi, uz bogatu i raznovrsnu trepezu, našlo nekoliko generacija, a svemu su se najviše obradovali najmlađi, koji su s velikom znatiželjom pojurili u dvorište da vide šta im je zeka ostavio.
– Došli su i ćerka, zet i unuci, pa rođaci i prijatelji različitih nacionalnih i verskih opredeljenja. Budući da nemamo slavu, onda okupljamo malo veće društvo. Na trpezi je, pored jaja u raznim bojama, bilo sarme, mesa, kolača. Inače, meni je žena pravoslavka, pa imamo i dva Uskrsa i dva Božića – naglasio Lajoš.

Privatna arhiva

Raznovrsno kod Slovaka evangelista

A kada je u pitanju slovačka evangelička zajednica, studentkinja druge godine na ekonomskom fakultetu Jana Marek jedna je od najangažovanijih oko uskršnjih aktivnosti. Pored fakulteta, ona stiže da bude i veroučitelj.
– Trudimo se da za sve velike praznike imamo raznovrstan program, pa su tako nešto starija deca recitovala, a mlađa pevala, kao i crkveni hor. Pesme su naravno govorile o raspeću Hristovom, kao i tome kako je trećeg dana ustao odnosno vaskrsao. Inače, s decom radimo svake treće nedelje na časovima veronauke i, pored toga što učimo o veoma značajnim crkvenim temama, trudimo se da u tom smislu koristimo zanimljive i kreativne pristupe. Recimo, sada smo pravili jaja od papira, a išli smo i u potragu da vidimo šta je zeka ostavio, zato što su deca bila veoma dobra. Moram da istaknem da mališani vole da sve rade kroz igru, pa su recimo sada bili veoma oduševljeni dok su pratili zekine tragove. To moje interesovanje počelo je nakon što sam, kao mala, i ja imala pričest, posle čega sam prošla neophodne edukacije i usavršavanja za rad s decom, pa ih sada ja podučavam. Napomene radi, kod nas evangelista, za razliku od reformata, pričest je prve nedelje u maju – navodi Jana.

Privatna arhiva

Ona nastoji da očuva tradiciju i kada je reč o njenom domu i porodici.
– Kada je reč o uskršnjim praznicima, sve počinje od zelenog četvrtka, kada se u ishrani koristi zeleniš poput spanaća, koji smo jeli s jajima. Na Veliki petak ide riba i posno, a tada je i farbanje jaja, što sam radila s mlađim bratom. Koristili smo i lukovinu i kupovnu farbu, a ja sam prvi put probala da ih farbam u vinu. Najpre sam ih kuvala pola sata i onda ih ostavila da stoje do ujutro i na kraju su ispala tamnoljubičasta. Posle mise u crkvi u nedelju imali smo porodični ručak, a pored mame, tate, dva brata i mene, došli su nam i mamina mama, kao i tetkin sin s devojkom. Raspoloženje je bilo lepo, a na trpezi je bilo svega, počev od pihtija, koje generalno svi Slovaci prave za Uskrs, kuvanih jaja i slanih torti, preko domaće supe i rolovane piletine, do domaćih kolača – oblandi, krempita, bajadera… Interesantan običaj se događa na uskršnji ponedeljak, kada momci idu da polivaju devojke, odnosno da ih razbude vodom, što doprinosi da budu zdrave, lepe i da imaju sreće u ljubavi – ističe ova Vojlovčanka.

Slavilo se u Crkvi Svetog Mauricija

Kao i obično kada je veliki praznik, starčevačka deca iz Udruge banatskih Hrvata imala su radionicu, koju vodi Jelena Šic, a na kojoj su pravili dekoraciju.
– Ovaj rad, ako ne bude u Crkvi, krasiće prostoriju Udruge. Inače, ovog puta deca su sama pravila uskršnje motive, figure, ukrase… Sve u svemu, bilo je to lepo i kreativno druženje – kaže Jelena.
Njen sugrađanin Nikola Pavlić okupio je porodicu na Uskrs, a na sam dan tog velikog praznika oni su prisustvovali misi koja je upriličena u Crkvi Svetog Mauricija.
– Proslavili smo uskrsnuće Isusa Hrista s mnogo radosti, a kao i drugde, i kod nas se tim povodom farbaju jaja. Pored članova porodice, dolaze nam i prijatelji, a trpeza je na Veliki petak posna, kada preovlađuje riba, dok je na sam Uskrs mrsna: šunke, slanine, kobasice… Moram da primetim da ima velike razlike u odnosu na vreme od pre pedesetak godina, pre svega zato što ima manje vernika, ali sve što je bitno, gledamo da ispoštujemo. Ranije su postojali „čuvari groba Isusovog” u crkvi, koji se prethodno otkrije od Velikog petka do Uskrsa.

Privatna arhiva

To bdenje trajalo je danonoćno, a uglavnom su se mlađi ljudi smenjivali. Tamo gde ima više Hrvata, ta tradicija se još uvek čuva – napominje Nikola.
Predsednik Crkvenog odbora Željko Blazović istakao je da na sam Uskrs, pošto mu je i žena Mirjana katolikinja, najpre odu kod njene majke i brata.
– Nakon toga imamo ručak kod nas, pa tu bude barenih kobasica i šunke, kao i pečenje. Što se tiče Crkvenog odbora, trudimo se da bar te veće praznike obeležimo uz pomoć Udruge Hrvata. Nakon mise otišli smo u crkveni dom, gde smo se malo počastili, a među gostima su bili i predstavnici lokalne vlasti i Pravoslavne crkve. Isto bude i kada naši pravoslavni sugrađani obeležavaju svoj Uskrs – rekao je Blazović.
A upravo u tom preplitanju je čarolija lepote zajedničkog življenja na ovim prostorima…
(Pančevac/J. Filipović)

NOVOSELjANKE POŠTUJU TRADICIJU PRED USKRS Mališani ukrašavali medenjake