Nedavno je javnost Srbije upoznata sa slučajem Vazduhoplovne akademije u Beogradu, gde se u nastavnom procesu koriste nepodobni udžbenici i priručnici za stručne predmete. Čitav problem je nastao zbog toga što Grad Beograd nije želeo da finansira kupovinu stručnih knjiga koje se ne nalaze u zvaničnom državnom katalogu udžbenika. Prestonica je dala novac samo za one koje je zvanično odobrilo Ministarstvo prosvete. Prema zvaničnim informacijama iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, u Katalogu udžbenika od 2012. godine nalaze se samo tri udžbenika koji se koriste u Vazduhoplovnoj akademiji. S druge strane, u pomenutoj školi se pravdaju da se u nastavnom procesu koristi literatura koja nema zvanično odobrenje – skripta i pomoćni materijal, jer na tržištu nema adekvatnih udžbenika za pojedine stručne predmete.
Logično, postavlja se pitanje kako je moguće da se u srpskim stručnim školama koriste udžbenici koji nisu odobreni!? Treba istaći da u Zakonu o udžbenicima jasno stoji da je školama zabranjeno da koriste udžbenike koji nisu uvršteni u Katalog!? Oni koji se toga ne pridržavaju biće kažnjeni novčanim iznosom od 100.000 do 1.000.000 dinara. Međutim, kako to obično biva kod nas, usled toga što na tržištu nije obezbeđena stručna literatura, a nastavni proces ne sme da trpi, nadležni „gledaju kroz prste” stručnim školama.

Slučaj iz Pazove ogolio je veliki problem, koji decenijama postoji, i niko se nije udostojio da pomogne zaposlenima u školama kako bi se situacija s nepodobnim udžbenicima prevazišla u korist obrazovnog procesa. Većina srednjih stručnih škola nema udžbenike, jer izdavači nemaju interes da ih rade, zbog ograničenog broja đaka. S druge strane, škole se trude da obezbede priručnike iz stručnih predmeta, ali retko koja od njih ispoštuje sve procedure odobravanja. Tako se u Katalogu priručnika za srednje sručne škole trenutno nalaze svega dva priručnika.
Kada se pre gotovo jednu deceniju radila izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, došlo se do frapantnog podatka – 901 predmet u srednjim stručnim školama nema nikakav udžbenik. Primera radi, poslednji udžbenik za predmet Zaštita bilja štampan je 1988. godine. Opštepoznato je da je u prošlosti Zavod za udžbenike bio u obavezi da štampa stručna izdanja, ali pošto je tržište postalo liberalno i sve se gleda kroz profit, nastao je vakuum, te nisu štampana nova izdanja, jer su tiraži mali i nema zarade.

Da bi rešila ovaj problem, država je uvela novu kategoriju – priručnici za predmete. Priručnici su sadržajno morali da zadovolje sve kriterijume kao i udžbenici, ali vizuelno i grafički nisu morali da ispunjavaju sve standarde kao udžbenici. Takođe, mogli su da budu samo u elektronskom izdanju. Oni su dostupni na onlajn platformama i ideja Ministarstva je bila da se nastavnici motivišu da se uključe u njihovu izradu.
Međutim, Katalog priručnika postoji, ali škole se ne odlučuju da uđu u proceduru odobravanja jer je čitav proces finansijski veoma zahtevan. Zakonski ne postoje ograničenja za to ko može da izda udžbenik ili priručnik. To može biti fizičko lice, škola, ali pre nego što uđe u nastavu, mora da dobije odobrenje Ministarstva prosvete. Udžbenik se dostavlja Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koji je dužan da formira komisiju i da proveri sve standarde.
Bilo kako bilo, većina stručnih škola danas koristi skripta, neodobrene priručnike i udžbenike. Naravno, nije za sve struke isti slučaj. Na primer, za pojedine predmete mašinske i elektro struke Zavod za izdavanje udžbenika i dalje štampa dovoljan broj neophodnih udžbenika.