Porodica, građani, političari i članovi Vlade odaju poštu Zoranu Đinđiću
Ispred zgrade Vlade Srbije i u Aleji zaslužnih građana porodica, članovi Vlade Srbije, predstavnici DS-a, saradnici i veliki broj građana okupili su se da u znak sećanja odaju poštu ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću na današnji dan pre 21 godinu.
Supruga bivšeg premijera Zorana Đinđića, Ružica Đinđić, i sin Luka položili su cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu povodom 21 godine od ubistva.
Prethodno je premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić sa članovima Vlade Srbije položila venac ispred spomen-ploče na mestu na kom je izvršen atentat.
Na godišnjicu ubistva sveće su na grobu Đinđića zapalili i član obezbeđenja pokojnog premijera Milan Veruović, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić, nekadašnji premijer Zoran Živković, kao i veliki broj građana.
Sveće su zapalili i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kao i funkcioneri te partije Marinika Tepić i Borko Stefanović, predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović i drugi.
Živković, koji je bio ministar unutrašnjih poslova za vreme Đinđićeve vlade, položio je i venac na mestu atentata i rekao novinarima da je Srbija pre 21 godinu ostala bez čoveka koji je unapredio Srbiju.
„Prošla je 21 godina, Srbija je bez čoveka koji je, dok je mogao i dok je bio živ, pomerio Srbiju 10, 15, 20 godina unapred, a onda je taj progres koji je započet 5. oktobra, zaustavljen evo ovde. Sa dva metka, i ta dva metka su zaustavila Srbiju. Da je Zoran imao sreću, da je koncept obezbeđenja bio bolji, danas bi Srbija već 10 godina bila u EU“, ocenio je Živković.
Premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić ubijen je ispred sedišta Vlade 12. marta 2003. godine.
Vlada Srbije je u prvom saopštenju posle ubistva kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog „zemunskog klana“, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Takođe, Vlada je saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova „najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije“, kako je označen „zemunski klan“.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na auto-putu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim „crvenim beretkama“, pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za „neko pravo iznad zakona“.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
(Pančevac/RTS)
