Pre skoro dve godine je rađeno PISA testiranje i, prema zvaničnim podacima, naši đaci se nalaze ispod proseka članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OESD).

Kada je reč o matematičkoj i čitalačkoj pismenosti, učenici srpskih škola su ostvarili 440 bodova, dok je prosek u OECD-u 472 odnosno 476 bodova. Na skali naučne pismenosti su ostvarili 447 bodova, dok je prosek u OECD-u 485.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, navedeno je da se Srbija u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu. Zanimljivo je da državna institucija zadužena za razvoj srpske prosvete ocenjuje da rezultati „u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine – za osam poena i jedan poen, dok se u matematici beleži pad za osam poena”.

Pored toga, napominju da je zabeležen opšti pad u svim zemljama OECD-a u postignućima u poređenju sa 2018. godinom – za deset poena u čitanju i za skoro petnaest poena u matematici. Istraživanje je pokazalo da je najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja. Slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja).

Posebno brinu ishodi učenika trogodišnjih stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena. Na primer, u čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

Matematika i veštine čitanja tinejdžera su u padu bez presedana u desetinama zemalja, a zatvaranje škola tokom pandemije kovida 19 samo je delimično uticalo na to, smatraju eksperti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu u najnovijem istraživanju globalnih standarda učenja. Loši rezultati su obično bili povezani s višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i nedostatkom nastavničkog kadra.

U saopštenju se navodi da su zabeleženi neki od najvećih padova u performansama od 2000. godine, kada je OECD otpočeo uobičajeno trogodišnje testiranje petnaestogodišnjaka u čitanju, matematici i naučnim veštinama. Naime, više od polovine od osamdeset jedne ispitane zemlje zabeležilo je pad. Nemačka, Island, Holandija, Norveška i Poljska zabeležili su posebno oštar pad u rezultatima iz matematike. U proseku, jedan od četiri petnaestogodišnjaka se pokazao kao loš u matematici, čitanju i nauci. Jednostavno nisu bili u stanju da koriste osnovne algoritme i protumače bazični tekst.

Kod nas je problem još sveobuhvatniji! Struka kao razloge lošeg rezultata navode i druge faktore. Prema istraživanju Instituta „Batut“ većina dece je danas izložena nasilju u njihovim vršnjačkim grupama. Kod nas je sasvim normalno da se deca vređaju, da se ismevaju, čak je i “zabavno” da deca izazivaju patnju kod druge dece. Deo dečje populacije živi u sredini gde su izložena visokom stepenu nasilja, što kroz medije, što kroz javni život. Istraživanje je pokazalo da je trećina učenika učestvovala u tuči bar jednom tokom godine, a ratoborno ponašanje, odnosu na 2018. godinu je dramatično poraslo među devojčicama. Nervozu je jednom nedeljno osećalo skoro 40 đaka, a svaki treći bio je razdražljv. Struka ističe da u Srbiji nema specijalizovanih savetovališta za decu i adolescente, da razvojna savetovališta postoje u domovima zdravlja, ali, prema njihovom mišljenju, to su skromni resurs. Smatraju da država mora da reaguje, tako što će da da pojača stručne radnike u školi, da pridruži psihologu i pedagogu i specijalnog pedagoga, i da razvija sisteme podrške školi“.

Kada je reč o našem regionu, rezultati PISA testa pokazali su da su srednjoškolci iz Severne Makedonije na 61. mestu po rezultatima iz matematike, a na 71. po jezičkoj pismenosti, od ukupno osamdeset jedne zemlje. Makedonski tinejdžeri su iz prirodnih nauka osvojili svega 380 bodova (68. mesto u Evropi). Sa ostvarenih 359 bodova u merenju jezičke pismenosti, odnosno razumevanju pročitanog, nalaze se na 71. mestu. I u Sloveniji je primetan pad matematičke i naučne pismenosti i u čitanju u odnosu na prethodno testiranje iz 2018. godine. Slovenački učenici su iz ocene matematičke pismenosti imali 485 bodova, dok su iz čitalačke pismenosti imali 469. Najmanji je pad znanja u naučnoj pismenosti, gde je zabeleženo 500 bodova, što je za sedam bodova manje nego 2018. Đaci iz Crne Gore su u čitanju ostvarili 405 bodova, a u matematici 406. U oblasti nauke oni su ostvarili 403 boda.

Da podsetimo, PISA je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD s partnerima. Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života. PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta.

(Pančevac/Z.S.)

ISTRAŽIVANJE „BATUTA” O PONAŠANJU DECE: I trpe zlostavljanje i zlostavljaju