Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilјu podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlјa i blagostanja 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje Međunarodnog dana fizičke aktivnosti.

Fizička aktivnost predstavlјa svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal… sve ovo je fizička aktivnost.

Redovna fizička aktivnost ima višestruke zdravstvene koristi: održava energetsku ravnotežu i pomaže smanjenju telesne težine, utiče na izgradnju koštanog tkiva, ima zaštitni efekat za pojavu povišenog krvnog pritiska i povišenih vrednosti holesterola u krvi, smanjuje anksioznost i depresiju, doprinosi bolјoj koncentraciji i različitim socijalnim ishodima.

Ovaj dan se u našoj zemlјi tradicionalno obeležava pod sloganom „KRETANјEM DO ZDRAVLjA”.

Glavni cilјevi Međunarodnog dana fizičke aktivnosti su: podizanje svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti; isticanje brojnih prednosti bavlјenja sportom i ukazivanje na pozitivne efekte redovnog vežbanja;
podsticanje stanovništva širom sveta na bavlјenje fizičkom aktivnošću;
promovisanje zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičke aktivnosti.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizacija predstavlјaju važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.
Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti.

U Evropskom regionu SZO približno 31% osoba starijih od 15 godina je nedovolјno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovolјno fizički aktivno da bi zadovolјilo zdravstvene preporuke.

Prema podacima iz istraživanja zdravlјa stanovništva Srbije u 2019. godini stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselјa (5,3 sata), osobe uzrasta 75+ godine (6,1 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,5 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23% stanovništva Srbije i 35,1% starijih od 75 godina.

Na osnovu Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravlјem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji (Health Behaviour in School-aged Children Survey) iz 2022. u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16,0% devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu sa preporukama.

Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlјa stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82% u 2013. godina na 68,5% u 2019. godini.

Koliko kretanja je dovolјno
SZO preporučuje najmanje 60 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti. Preporuke naglašavaju da svakodnevna fizička aktivnost treba da bude većim delom aerobna i da uklјuči i intenzivne vežbe za jačanje mišića najmanje tri puta nedelјno.
Poslednjih decenija beleži se stalni pad učestalosti redovne fizičke aktivnosti i većina adolescenata nije fizički aktivna u skladu sa preporukama.
Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije) zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe…), njena učestalost i trajanje.

(Pančevac)

ZAVRŠENO DRUGO POLUFINALE EVROVIZIJE! Ove ZEMLJE su uspele da se plasiraju u finale