Trista grama teletine, dve pljeskavice, salata, porcija sira i dve suve punjene paprike i još litar i po vode i jedna „koka-kola” u restoranu u Beloj Palanci košta 2.300 dinara. U Pirotu, koji je sada zbog velikog broja turista iz Bugarske nešto skuplji, ovaj ručak koštao bi 4.500, a u Beogradu ne bi stajao manje od 7.000 dinara.
Ovako Georgi Genov, direktor udruženja Hores, komentariše najnovije statističke podatke o cenama ugostiteljskih usluga. Zvanični podaci pokazuju da su cene u aprilu u odnosu na isti period prošle godine više za deset odsto. Hrana je, prema tim podacima, poskupela za 9,1 odsto, najviše variva, i to za 10,5 odsto, slede topla i hladna predjela kod kojih je zabeleženo poskupljenje od 9,9 procenata, kolači sa 9,8 odsto, dok je najmanje, i to za 9,6 odsto, poskupeo hleb.
– Alkoholna pića su poskupela za 8,8 odsto, bezalkoholna za 10,4 odsto, a najveće povećanje cena je zabeleženo kod prenoćišta, i to 13,5 odsto. Poskupljenje u Vojvodini je bilo veće od republičkog proseka i iznosilo je 10,5 odsto, pri čemu je hrana poskupela za 10,7 procenata, alkoholna pića za devet odsto, bezalkoholna za 10,2 procenta, a najviše su poskupela prenoćišta, i to za 11,4 odsto – navodi se u zvaničnom izveštaju RZS-a.
Genov kaže da statistika ne može da pokaže realnu sliku jer se u Srbiji ne bave svi turizmom, a samim tim ni cene nisu svuda podignute za deset odsto.
– Kada govorimo o poskupljenjima ona se beleže u turističkim centrima, a u Srbiji je, prema strategiji turizma 18 takvih mesta. Ukupno poskupljenje se dobije kada računate i jug i Beograd, ali na jugu je kafa i dalje 70 dinara. Trebalo bi da pratimo destinacije, tek tada bismo videli da cene vuče Beograd, Kopaonik, Zlatibor – kaže naš sagovornik.
Cene su inače prema mišljenju ljudi iz ovog sektora u ovom trenutku potpuno realne i nema mesta za kritiku. U prilog tome navode cene svih inputa, namirnica koje su u ovom trenutku dok još nije puna sezona više i radne snage koja nedostaje, a tek će se suočiti s tim problemom.
– Tamo gde je tražnja veća, gde je veća poseta, logično je da će i cene da rastu. Još ako se broj gostiju ne menja, onda shvatite da to njihovom budžetu apsolutno ne smeta – objašnjava Genov. Na pitanje kakvi smo u poređenju s regionom kada je reč o cenama ugostiteljskih usluga, direktor Horesa kaže da je Bosna i Hercegovina možda „najjeftinija”, dok je Srbija u rangu ostalih zemalja, možda čak ima i niže cene.
U Udruženju ugostiteljskih usluga Novog Sada (UGONS) kažu da su cene stabilne i da nije bilo nekog većeg poskupljenja.
– Tržište se menja i dinamično je, ali nismo imali neke korekcije cena koje bismo sada mogli da izdvojimo. Najviše poremećaj na ovom tržištu poslednji put je bilo u vreme korone, a posle toga početkom krize u Ukrajini kada je inflacija uticala dosta na rast i ugostiteljskih usluga. Sada je sve stabilno. Možda pojedinačno imamo neka poskupljenja, ali generalno ne – kaže Milenko Mijić, predsednik ovog udruženja,za Politiku.
Ono što je utisak zaposlenih u ugostiteljstvu je da se broj gostiju ne smanjuje, a to znači da su, kažu naši sagovornici, zadovoljni i bez zamerki. I u UGONS-u kažu da su svi zabrinuti zbog sezone koja dolazi i donosi problem nedostatka radne snage. Veliki broj radnika ide sezonski u velike turističke zemlje da rade, a to se oseti odmah u poslu, dodaju. Genov dodaje da je nedavno objavljen podatak da Austrija očekuje oko 5.000 konobara i drugih ugostiteljskih radnika iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.
(Politika)
