Nakon katastrofalnog požara koji je tokom leta zahvatio Deliblatsku peščaru, jedan od najvrednijih prirodnih prostora u Srbiji suočava se sa velikim izazovima obnove. Kako bi se pronašla najbolja rešenja za oporavak ovog jedinstvenog ekosistema, na Čardaku su se okupili predstavnici 17 naučnih institucija, fakulteta i organizacija za zaštitu prirode, prenosi RTV.

Vatra je ostavila ozbiljne posledice, a proces sanacije počinje detaljnim sagledavanjem štete na terenu. Javnu raspravu i izradu sanacionog plana pokrenulo je JP „Vojvodinašume” kao upravljač ovog zaštićenog područja, sa ciljem da se kroz zajednički pristup i akademsku diskusiju uvaže sve specifičnosti ovog osetljivog predela.

„U toku je izrada sanacionog plana iz aspekta šumarstva i iz aspekta zaštite prirode. Pozvali smo sve interesne grupe – naučne, obrazovne institucije, fakultete, institute, nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom. Želimo kao upravljači odgovorno da pristupimo izradi sanacionog plana, kako nam ne bi nešto promaklo, jer se radi o složenom izazovu”, navodi Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume”.

Naučna zajednica upozorava da oporavak ovog prostora mora biti dugoročan i sistematski vođen proces, jer Peščara predstavlja složen mozaik različitih staništa.

„Važno je što smo danas svi tu, da možemo kroz akademsku diskusiju i razmenu mišljenja doći do novih, potrebnih saznanja i ideja kako bi obnova Deliblatske peščare bila što kvalitetnije i uspešnije sanirana“, poručuje dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu prof. dr Branko Stajić.

Stručnjaci podsećaju da ovo područje nije isključivo šumski ekosistem, već i stanište specifičnih stepskih i peščarskih vrsta.

„Deliblatska peščara je predeo od izuzetnog značaja za biodiverzitet, to je centar koji je proglašen specijalnim područjem za ptice, leptire, biljke i predstavlja veliko prirodno bogatstvo države Srbije. Kada budemo konstatovali kakva je situacija na terenu i kakve su posledice po živi svet, onda možemo pristupiti realnoj izradi sanacionog plana, to se ne može uraditi ad hok“, objasnio je prof. dr Goran Anačkov sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.