Povodom 125. godišnjice njegovog rođenja, meštani Vojlovice odali su počast poznatom sekeljanskom piscu Aronu Tamašiju, čije ime nosi njihovo kulturno društvo. Prisustvovali su i gosti iz njegovog rodnog sela, matice i Vojvodine. Okupljanje je iznedrilo osećaj da svi služe istom cilju: da neguju i čuvaju tradiciju, mađarsku kulturu i da uprkos svemu ostanu Mađari i ljudi koji poštuju Boga!
Meštani Vojlovice su se uzbuđeno pripremali za manifestaciju koja je bila jedno od mesta održavanja serije događaja povodom jubileja rođenja Arona Tamašija. Na inicijativu Kulturnog društva „Tamaši Aron” iz mesta Farkašlaka i istoimene fondacije iz Budimpešte, Državni sekretarijat za nacionalnu politiku mađarske vlade proglasio je 2022. godinu spomen-godinom, a za njenu organizaciju angažovana je „Kuća Mađara”.
Gosti i prijatelji
Pozvani gosti iz Transilvanije, iz mesta Farkašlaka, već su u petak uveče stigli u kulturno društvo u Vojlovici, gde su dočekani kao stari poznanici, pošto su dva udruženja u kontaktu od 2013. godine. Iz Mađarske su stigli i gosti s kojima su vojlovački bukovinski Sekelji već više decenija u kontaktu. Porodica Košnaš iz Đere sa zadovoljstvom je prihvatila poziv da svojim narodnim igrama obogati program.
Događaj pod nazivom „Naš Aron Tamaši” počeo je otvaranjem izložbe fotografija. Serija tabloa koja predstavlja stvaralaštvo pisca, rođenog pre 125 godina, realizovana je u saradnji budimpeštanske Fondacije „Tamaši Aron” i „Kuće Mađara” i predstavlja neke značajne etape piščeve karijere, uz brojne citate i stare fotografije. Izložbu je otvorila Kristina Čibi, direktorka „Kuće Mađara”, koja je predstavljala i Državni sekretarijat za nacionalnu politiku. Izložba, koja je već predstavljena na mnogim lokacijama, bila je vidljiva samo jedan dan u Vojlovici, ali su je mnogi pogledali i crpili snagu iz citata koji ističu večnu istinu.
Ne postoji način da izbegnemo vernost
Citat Arona Tamašija iz ovog međunaslova postao je moto spomen-godine najavljene za 2022. Vojlovačko udruženje je jedino u Vojvodini koje od 1969. godine nosi ime našeg poznatog sekeljanskog pisca, pa je u znak odanosti njemu i na spomen-veče organizovano u njegovu čast pozvalo ne samo svoje članove već i predstavnike mađarskih udruženja u južnom Banatu, od kojih se nekoliko odazvalo pozivu.
Kulturni program je počeo intoniranjem himne Mađarske, a potom je Vaškeba Hajnalka, stipendista Programa „Šandor Petefi”, koja radi u mestu i koja je prihvatila ulogu spikera, pozdravila goste, među kojima su bili Kristina Čibi i novinarka Gabrijela Varga iz Budimpešte, Jene Hajnal, predsednik prethodnog sastava Nacionalnog saveta mađarske nacionalne zajednice (NSMNZ), Ana Marija Pinter, članica Kulturnog odbora u ime NSMNZ-a, Aron Šutuš i Karolj Ranc, predsednik i potpredsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, i Bela Halas, biskup Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji.
Zajednička proslava počela je svešteničkim blagoslovom, a zatim je Vilmoš Lečei, predsednik mesnog MKUD-a „Tamaši Aron”, održao pozdravni govor, u kojem je izrazio radost što je već devet godina živa veza s Kulturnim društvom „Tamaši Aron” iz mesta Farkašlaka, pa je u nekoliko navrata bilo moguće uzvratiti gostoprimstvo. On je istovremeno zahvalio Vladi Mađarske, Državnom sekretarijatu za nacionalnu politiku, „Kući Mađara”, Fondaciji „Tamaši Aron”, NSMNZ-u, Savezu vojvođanskih Mađara i Kulturnom savezu vojvođanskih Mađara što su omogućili ovaj susret i podržali ga.
U ime Janoša Arpada Potapija, državnog sekretara nadležnog za nacionalnu politiku, prisutnima se u slavljeničkom govoru obratila i Kristina Čibi. Ona je rekla da je tokom spomen-godine bilo manifestacija širom Karpatskog basena, ali i u dijaspori, u čast našeg sekeljanskog pisca Arona Tamašija. Na kraju je najavila da će se završna manifestacija održati 17. decembra u Budimpešti, gde će prvu javnu skulpturu pisca u punoj veličini inaugurisati predsednik Parlamenta Mađarske Laslo Kever.
Podijum pripada mladima
Pozdravne reči zamenile su narodne igre i pesme. Najpre je folklorna grupa za negovanje tradicije lokalnog MKUD-a „Tamaši Aron” izvela igre iz Bukovine, s koreografijom „Anti polazi u vojsku”, koju su kreirali Andrea i Arpad Košnaš. Vođe grupe su Atila Embeli, Marta Kerekeš i Monika Nađ. Usledila je porodica Košnaš, koja je došla iz Đere kod Bonjhada. Arpad i Andrea i njihova deca Emerencija i Čaba izveli su igre iz Mezešega i iz Bukovine, a Emerencija je pevala bukovinsku narodnu pesmu.
U drugom delu programa scena je prepuštena ljubiteljima umetnosti iz mesta Farkašlaka. Najpre je nekoliko članica hora „Ptica pevačica” izvelo narodne pesme iz Udvarheljseka. Njihov vođa je učiteljica Judit Agošton. Nakon toga su mladi iz folklorne grupe „Virgonc” predstavili folklor iz Udvarheljseka. Njihovi učitelji Lorant i Anamarija Hajdo Nađ ovog puta nisu mogli da prate grupu.
Dvosatni program završio se izlaganjem vaspitačice Jolanke Hadnađ, predsednice Kulturnog društva „Tamaši Aron” u Farkašlaki, kroz koje je publika mogla da upozna piščevo rodno selo, deo njegovog života i rada. Pored programa, prisutni su imali priliku da pogledaju izložbu sačinjenu od dela Arona Tamašija, kao i nekoliko primeraka iz serije ukrštenica koje nose ime pisca.
„Ne preostaje nam ništa drugo, već da budemo dobri i veseli dok nam svet i sreća dozvoljavaju”, zabeležio je svojevremeno pisac čije ime nosi udruženje. Učesnici spomen-večeri imali su priliku za to do ranih jutarnjih sati, jer je sutradan bilo vreme za rastanak.
Ilona Lečei