Marko Marinković iz „Vojvodinašuma“ potvrdio je jutros da je požar u Deliblatskoj peščari još aktivan na linijama koje su široke i atipične i kreću se u rasponu od 30 do 50 metara ukupne dužine od oko 60 kilometara.

„Pratimo situaciju 24 sata dnevno i postoje tri velika žarišta koja se još gase. Cilj je da se požar ne širi dalje. Koristimo Nacionalni monitoring šuma Instituta za nizijsko šumarsto i životnu sredinu i trenutno možemo da potvrdimo da je opožareno oko 3.650 hektara“, rekao je dipl.inž. šumarstva i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u preduzeću „Vojvodinašuma“ Marinković u Jutarnjem programu RTS.

On je potvrdio da su radnici „Vojvodinašuma“ na terenu zajedno sa pripadnicima MUP i da se trenutno sa požarom bori ukupno 300 ljudi i 70 mašina.

Kako je istakao, postoje još uvek tri velika i dva manja žarišta, a požar se gasi u okviru tih granica.

„Pratimo situaciju 24 sata dnevno. Cilj je da odbrambene pruge odbranimo i da ih požar ne probije“, naveo je Marinković i dodao da je situacija stabilnija, ali da se ne može reći da će požar biti ugašen u kraćem periodu od dan ili dva.

Podsetio je da je požar nastao u području Deliblatske peščare 21. jula i da je detektovan video-nadzorom.

„Od tada su uspostavljena dežurstva od po 20 ljudi tokom 24 sata. Požar je detektovan i 26. jula, potom početkom avgusta i konačno 5. avgusta kada je buknuo požar sa kojim se još borimo zbog vetrova i tla koje pogoduje širenju vatre“, rekao je Marinković.

Govoreći o ekološkoj šteti koju ovakvi požari mogu da izazovu Marinković je ukazao da je glavni zadatak da se tri meseca posle požara izradi sanacioni plan koji podrazumeva verifikovanje i evaluaciju štetu i planove za obnovu.

„Zajedničkim, multisektorskim pristupom utvrdiće se načini sanacije. Usled klimatskih promena šumarska služba mora proaktivno da obnavlja i sanira uništenu površinu. Deliblatska peščara će se brzo obnoviti, a mi moramo da unesemo nove vrste kao što je npr. hrast medunac, da bismo obnovili uništene površine. To će odreditit struka“, rekao je Marinković i dodao da čovek mora da pomogne prirodi ako hoće da neguje željene biljne vrste.

Marinković je naglasio da su video-nadzor, rana detekcija požara i moderne tehnologije suština prevencije.

„Od 2006. godine u Deliblatskoj peščari postoji takav sistem i on je nedavno modernizovan. Na žalost i pored tehnologije nismo uspeli da sprečimo širenje požara zvog nepovoljnih vremenskih uslova“, rekao je Marinković.

On je podsetio da preko 90 odsto požara nastaje zbog ljudskog nemara i istakao da su ljudi često neoprezni i bacaju opuške nesvesni da to može da proizvede štetu i katastrofalne posledice.

„Moramo svi da budemo pažljivi. Zahvaljujem svim građanima koji su nam pomagali da obuzdamo požar sa kojim se borimo više od 10 dana“, rekao je Marinković.