Jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na „blagu vest“ su Blagovesti. Prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio je Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Hrišćani veruju da je arhangel Gavrilo rečima “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvorio istoriju Novog zaveta kojom počinje spasenje čitavog čovečanstva. Zato Blagovesti spadaju u jedan od najradosnijih praznika u godini, a slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Zato, iako postoji verovanje da do Uskrsa nije lepo veseliti se, Blagovesti se u srpskom narodnu uvek proslavljaju radosno i sa mnogo živopisnih običaja. Za Blagovesti se vezuje i radosni narodni običaji, i oni zaštitnički. Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima.

Pošto je praznik Bogorodičin, znači ženski, mnoge se žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo. To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je sutrašnji dan srećan za kalemljenje voća.

Jedan od njih savremenom čoveku, a posebno mladima, sve više postaje „strani“. To je „ranilo“ – kada se ustaje ranom zorom a dan započne pesmom. Najbolje devojaka, koje sakupljaju grane od kojih se pali vatra.

Vatra ima iskonsku zaštitničku ulogu, između ostalih štiti od zmija i gmizavaca, koji se prema verovanju na Blagovesti bude iz zimskog sna. Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje. Uz vatru se potom vesele i žene i muškarci, i mladi i stari i onda se ta vatra preskače. Onaj ko preskoči vatru, taj „obred“ se zove bukara, zaštićen je od zmija. Strah od zmija je veliki. Toliki da na današnji dan ne valja čak ni pričati o zmijama.

U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču „Bežite zmije i gušteri“. Takođe, postoji i verovanje da se žene na sutrašnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru.

Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći posao (gradnja, početak biznisa, učenje) ili doneti neku veću ili čak životnu odluku.

I, na kraju ovog narodnog dela – vremenska prognoza. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.

(Pančevac/Kurir)