TAMIŠKO PRIOBALJE KRASIĆE NOVO SPOMEN-OBELEŽJE Parna lokomotiva se premešta za 50 metara, gde će biti i muzejski eksponati!
Grad Pančevo je prošle godine započeo uređenje tamiškog priobalja. Među prvim je realizovan projekat uređenja i rekonstrukcije šetališta pored reke. Nova pešačka i biciklistička staza, kao i prateće osvetljenje dobili su veoma pozitivno mišljenje Pančevki i Pančevaca i svih posetilaca našeg grada koji ovde uživaju u šetnji ili u vožnji biciklom.
Planom uređenja predviđeno je i da se naprave staze koje bi povezivale Ulicu Ignjata Barajevca, u kojoj je Gimnazija „Uroš Predić”, s tamiškim kejom. Zbog toga će doći i do nekih intervencija na prilazu reci.
Započeti pripremni radovi
Na sednici Skupštine grada Pančeva usvojen je predlog odluke o postavljanju železničkog spomen-obeležja na platou iza zgrade nekadašnje železničke stanice Pančevo na Tamišu. Pripremu terena obaviće Grad, a realizaciju ostalih radova, kao i sredstva za održavanje spomen-obeležja obezbediće Klub ljubitelja železnice Pančevo. Muzej nauke i tehnike utvrdio je da se radi o kulturnom dobru, tj. predmetu tehničke kulture.
Konkretno, odlučeno je da se deo postojeće železničke kompozicije, parna lokomotiva, premesti za pedesetak metara na pomenuti plato iza postojeće zgrade, koju će krasiti i novi železnički muzejski eksponati. U blizini će biti sagrađeno i veliko dečje igralište. Predviđeno je da se cela operacija zaokruži tokom narednih nedelja. Pripreme za ovu akciju počele su još u februaru, a ona zahteva pridobijanje celog niza raznih saglasnosti i dozvola, što je uveliko u toku.
Milan Šupica
Da bi sve moglo biti urađeno, pored saglasnosti, bilo je potrebno dobiti i mišljenja nekoliko nadležnih institucija. To su: Železnički muzej iz Beograda, koji je vlasnik parne lokomotive, Muzej nauke i tehnike, institucija što štiti železničke muzejske eksponate na Tamišu i vrši nadzor nad njima, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, koji se brine o zgradi stare Železničke stanice, koja je pod zaštitom države, i vrši nadzor nad njom, kao i nekoliko gradskih institucija, te Ministarstvo kulture Republike Srbije, čija je saglasnost za realizaciju projekta već dobijena. U svemu ovom, rekosmo, učestvuje i pančevački Klub ljubitelja železnice, vlasnik pokretnih železničkih muzejskih eksponata koji će biti postavljeni zajedno s parnom lokomotivom.
Prošle nedelje su započeti radovi na uređenju staze oko stare stanične zgrade, koja će biti popločana behaton kockama.
Milan Šupica
Ovome je prethodio sastanak gradske menadžerke Maje Vitman s predstavnicima „Infrastrukture železnice Srbije”, koja gazduje zgradom stare železničke stanice na Tamišu, kada se razgovaralo o tome da to železničko privredno društvo učestvuje u ovoj akciji i u okviru svojih mogućnosti uredi fasadu železničke zgrade.
Parna lokomotiva na reci
Istorijat železnice na Tamišu izuzetno je interesantan. Železnica je na tamišku obalu došla avgusta 1896. godine, dve godine nakon što je stigla u Pančevo, na današnju stanicu Pančevo – varoš. Pošto nije bilo mostova na Tamišu i Dunavu, njome se putovalo iz svih krajeva ovog dela jugoistočne Evrope. Nakon dolaska na tamišku železničku stanicu putnici su nastavljali putovanje parobrodima za Beograd i Zemun. Tako je bilo sve do 1935. godine, kada su sagrađeni drumsko-železnički mostovi na dve reke.
Železnička stanica na Tamišu bila je u funkciji železničkog putničkog saobraćaja do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, dok se teretni saobraćaj odvijao sve do 1989. godine. Nakon toga stanica je ukinuta za saobraćaj, a početkom proleća 1990. godine koloseci su demontirani. Od tada se u staničnoj zgradi nalaze Uprava železnice za saobraćaj za celu teritoriju južnog Banata, kao i ostale administrativne službe. U njoj je već duži niz godina i galerija Kluba ljubitelja železnice, koja se renovira.
Milan Šupica
Entuzijazam članova Kluba ljubitelja železnice, naročito njegovog predsednika Josipa Vebera, koji je bio i glavni inicijator i realizator ideje, presudno je uticao na to da na plato stare železničke stanice na Tamišu u jesen 1997. godine bude postavljena železnička muzejska kompozicija sastavljena od parne lokomotive i jednog vagona. Tri godine kasnije postavljen je i drugi vagon. Ti vagoni su prvi u Srbiji proglašeni za spomenike tehničke kulture i o njima brine nadležna institucija Ministarstva kulture Republike Srbije, odnosno Muzej nauke i tehnike iz Beograda.
Milan Šupica
Prvi vagon ima funkciju mesta za sastanke članova pančevačkog Kluba ljubitelja železnice i Udruženja Slovenaca „Logarska dolina”, dok je drugi pretvoren u kafe-galeriju, u kojoj se okupljaju ljubitelji pančevačkog priobalja.
Parna lokomotiva serije JŽ 62-086, koja se nalazi na platou nekadašnje stanice, proizvedena je u Pitsburgu u SAD 1942. godine. Kod nas je stigla posle oslobođenja zemlje od okupatora i saobraćala je na mnogim prugama širom Vojvodine. Svoj radni vek završila je krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je odlukom tadašnjeg rukovodstva „Jugoslovenskih železnica” ukinuta parna vuča na celoj teritoriji Jugoslavije. Istina je da je i pored te odluke još neko vreme na nekim prugama bilo saobraćaja s parnim lokomotivama, ali se uglavnom radilo o staničnom manevrisanju, što je početkom devedesetih godina i definitivno otišlo u istoriju.
Milan Šupica
Postojeći vagoni na Tamišu imaju zanimljivu prošlost. Proizvedeni su u Nemačkoj u periodu između dva svetska rata – prema raspoloživim informacijama, pretpostavlja se da je to bilo između 1926. i 1930. godine. Prvi vagon bio je kombinovani – za prevoz putnika, tereta i službene pošte, dok je drugi vagon, tipa „štuka”, korišćen isključivo za prevoz putnika. Saobraćali su po staroj Jugoslaviji, a u vreme završetka rata nalazili su se na vojvođanskim prugama. Nakon okončanja ratnih dejstava, kao deo ratne reparacije, ti vagoni su uvršteni u vozni park „Jugoslovenskih državnih železnica”, da bi sredinom šezdesetih godina prošlog veka postali deo voznog parka železničkog građevinskog preduzeća ZGOP iz Novog Sada.
To preduzeće je sredinom devedesetih godina prošlog veka ustupilo vagone pančevačkom Klubu ljubitelja železnice, koji i danas vodi brigu o njima.
(Pančevac)
