ČUO SAM KRIKE DVA SRPSKA POLICAJCA: Novinar Radošević, koga je OVK otela 1998, svedočio danas u Hagu
Novinar Nebojša Radošević svedočio je danas, na haškom procesu komandantima nekadašnje OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju koji su optuženi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, da su ga, s jeseni 1998, pripadnici OVK oteli i držali 40 dana u pritvoru bez suđenja i presude, uz ispitivanje i zlostavljanje.
Radošević je dodao da je 1998. godine sa kolegom fotoreporterom Vladimirom Dobričićem, kada je krenuo na teren da izveštava, zarobljen u mestu Sedlare od strane pripadnika OVK zbog, kako mu je rečeno, „bespravnog ulaska na teritoriju OVK“.
Radošević je rekao da su Dobričić i on dana kada su ih lišili slobode zajedno krenuli na radni zadatak za Tanjug, prvo da izveštavaju sa događaja na kome je trebalo da bude i tadašnji šef OEBS-a, a koji je u međuvremenu otkazan, a potom da snime mesto gde je, prema Dobričićevim saznanjima, par dana ranije bila pucnjava.
Njih je OVK otela oktobra 1998. na putu ka selu Magura na Kosovu, a po rečima Radoševića, u selu Sedlareu je jedan vojnik OVK „nabio pušku u usta“, a u pritvoru u selu Klečka mu je „prećeno nožem“. Takođe je naveo i da je bio „premlaćen“, zajedno s Dobričićem.
U Klečki je Radošević, po izjavi, „čuo krike dva srpska policajca“.
Opisujući ispitivanje, Radošević je kazao da su mu starešine OVK u Sedlarama prvo rekle da je optužen za „špijunažu“, a posle petnaestak dana i da je, zajedno sa Dobričićem, osuđen na 60 dana zatvora zato što je „ušao na teritoriju OVK bez odobrenja i novinarske oznake na automobilu“.
Prema optužnici, Radoševića i Dobričiča ispitivali su, pored ostalih, Tači i Fatmir Ljimaj koji su potom „lažno tvrdili“ da je novinarima bilo suđeno.
– Nikakvom suđenju mi nismo prisustvovali, nismo znali ni da se vodio proces, dok nam nisu rekli da smo osuđeni na po 60 dana zatvora – ispričao je Radošević, dodajući da nije dobio ni bilo kakav dokument o istrazi, optužnicu, ni presudu.
Pritvoreni novinari Tanjuga nisu imali ni pristup advokatima.
Radošević je posvedočio da je od jednog od oficira OVK – koga je zvao Student – zatražio presudu, a da mu je on odgovorio da je „ratno stanje i da ne može da nam pomogne“.
– Radoševiću, znaš i sam da nećete još dugo biti ovde – rekao je tada Student, kako se svedok prisetio u sudnici.
Iako im je Student, po Radoševićevim rečima, obećao da će „brzo ići kući“, to se, međutim, nije ostvarilo, zbog čega su novinari Tanjuga potom stupili u štrajk glađu.
Pod međunarodnim pritiskom, OVK je Radoševića i Dobričića oslobodila 27. novembra 1998, na Dan albanske zastave. Njima je bilo rečeno da su „amnestirani“.
Radošević je ispričao da mu je, neposredno pošto je bio oslobođen, rođak, general Vojske Jugoslavije Dušan Samardžić ispričao da je, u presretnutom razgovoru, politički predstavnik OVK Adem Demaći rekao Tačiju da bi „novinare možda trebalo osloboditi, jer trpi velike međunarodne pritiske“.
„Tači je odgovorio: ‘Pustiću ih kada ja hoću, a ne kad mi kažu'“, preneo je Radošević u sudnici šta mu je, krajem 1998. ili početkom 1999, rekao general Samardžić, tadašnji komandant Prištinskog korpusa VJ.
Na pitanje tužioca Endrua Bojla, da li se na Kosovu bavio špijunažom, Radošević je odgovorio odrečno.
Upitan da li se Dobričić – koji je u međuvremenu umro – bavio špijunažom, svedok je odgovorio:
– Ne znam, pojma nemam čime se bavio taj čovek, osim što je bio fotoreporter Tanjuga. Nije mi bio simpatičan i nisam želeo da imam kontakt s njim, osim što smo radili zajedno.
Na zahtev tužioca, svedoku i poroti pušten je snimak puštanja na slobodu Radoševića i Dobričića, na kom se čuje da fotoreporter kaže da nisu maltretirani i da su se prema njima stražari ponašali korektno.
Radošević je na zahtev tužioca pogledao snimak trenutka kada je sa Dobričićem pušten na slobodu i rekao da na njemu prepoznaje bivšeg šefa OEBS Vilijama Vokera i komadanta UČK Cokolja Bašutu. Bašutu je, kaže, prepoznao iz albanskih medija, a ostale pripadnike OVK koji se vide na snimku, naveo je, nije poznavao.
U nastavku suđenja, Radoševića su unakrsno ispitivali branioci optuženih.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Oni su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Ševeningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.
(Pančevac/Kosovo online)
