Nakon zimskog odmora, svi se intenzivno pripremamo za uzgoj povrća, voća, začinskog bilja… u svojim malim hobi baštama. Na šta ne smete da zaboravite?
Prva radnja koju treba da obaviti u februaru je – proveriti seme i nabaviti ono koje nedostaje.

Većina onoga koje vam je ostalo prošle godine je još dobro, a njegovu klijavost jednostavno je proveriti.

Uzmite deset semenki, umočite ih u posudu, u malo vode, ili u papirnoj maramici koju ćete zatvoriti u plastičnu vrećicu. Stavite namočene semenke na toplo mesto i proverite za nedelju dana koliko ih proklijalo. Ako ih je klice pustilo dve od 10, znači da je klijavost 20 odsto što baš i nije dobro. U tom slučaju posejte semenke gušće nego što bi trebalo ili jednostavno kupite sveže seme. Organizujte ga prema datumu setve, to će vam prilično olakšati posao.

U ovom razdoblju možete staviti krompir, ali i batat na naklijavanje.

Foto: Pexelspexels-greta-hoffman

Proverite i baštenski alat. Njegova je čistoća važna kako ne biste preneli korove i biljne bolesti, a time ga štitimo i od rđe te produžujemo vek trajanja.

Pre svega, sada isplanirajte vrt jer je jako važno koje kulture sadimo jednu uz drugu – kada je u pitanju zaštita od bolesti i štetočina drugim biljem.

I dok ste sve ovo pripremite, napolju će već otopliti, podseća Agroklub.

A kad su u pitanju poljski radovi, prvo uklonite naneseno granje i lišće. Ako niste jesenas, vreme je da orežete grmove lekovitog bilja i bobičastog voća kao i cveća.

Sklonite zaostale prošlogodišnje uvele i smrznute stabljike paradajza. Ako su ih prošle godine napale bolesti poput plamenjače i(li) pepelnice, uklonite ih iz bašte i spalite. Ostalo (stabiljke paprike, suncokreta, kupusnjača, lozu tikvice i slično) možete koristiti kao materijal za kompost, ali pre svega – usitnite ih. Ostatke mahuna, pasulja i graška ne morate sklanjati sa zemlje, ukopajte ih jer sadrže azot koji će obogatiti zemljište.

Sa kupusnjača kao što su kelj, raštika, prokelj i druge, uklonite žuto lišće kako biste sprečili širenje pepelnice i sive plesni.

U slučaju da ćete imati vrt „k’o pod konac“, rešite se neželjenog korova. Ako je zemljište prevlažno pa koren sa sobom vuče previše zemlje, radije pričekajte da se prosuši.

Foto: Pexelspexels-kampus-production

Pripremite leje za povrće koje ćete prvo sejati i saditi. U njih ukopajte kompost ili kakvu drugu vrstu đubriva, prekrijte ih malčem ili agril folijom kako bi se pre zagrejale. Vreme je i za podizanje uzdignutih i drugih gredica.

Pred kraj februara, ako vreme dopusti i zemlja ne bude prevlažna, možete posaditi crveni i beli luk, ali i lukovice cveća kao i bob i grašak. Ako zemlja nije smrznuta, ovo je i vreme za sadnju bobičastog voća i ukrasnih grmova.

U februaru nabavite ili pak sami pripremite supstrat za rasad.

Želite li što pre da imate plodove, već sada možete početi sa setvom rasada, iako, za ovu radnju imate vremena i u martu, čak i aprilu.

U duge, još uvek zimske večeri puno čitajte, edukujte se o načinima uzgoja, zaštiti bilja, odlučite se da posadite neko novo povrće, cvet i slično.

I ne budite nestrpljivi – lepi, topli i sve duži dani samo što nisu.

(Pančevac)