PEŠTERSKA LEGENDA Gde je prema legendi ubijena troglava aždaja

16:00

30.03.2024

Podeli vest:

Printscreen/RTS

Usmena predanja vekovima su meštani Pešteri prenosili s kolena na koleno. Mitovi i legende nejčešće su se ispredali pokraj katuna.

Za pešterske legende se zna od kada su u sećanju naroda. Prva je potekla sa najvišeg brda iznad pešterskog polja. Tamo gde je car Trajan po prvi put jasno sagledao granice svoga carstva. Tri dana i tri noći je proveo na ovoj ledini opčinjen lepotom koja mu se ukazala.

“Njegova svita, čuvši to, izgradila je ovde, dakle, deo njegovog carstva sa dvorcem koji je služio njemu kao pogled na celo ovo prostranstvo. Dan danas kruže priče kako je ovde zakopano blago. Kako imaju tajna vrata na Trojanu. Ali je zakonom republike Srbije je to iskopavanje i zabranjeno. Uglavnom se koristi za pešačenje od mesta Krnja jela”, ističe Sabahudin Abdagić, Turistička organizacija Sjenica.

U podnožju Trojana nalazi se jezero u kojem je živela troglava aždaja. Kao i u legendama iz Lida u Palestini i Sileni u Libiji svakog dana je tražila da joj se kao žrtva prinese mlada devojka pa bila to i careva kćer. Kada je najmlađa i najlepša od pet Trajanovih kćeri odabrana za žrtvu u pomoć je priskočio sveti konjanik.

 

Prema predanju ljudi iz ovog kraja, velika, mitska bitka između Svetog Đorđa i troglave aždaje nije se odigrala u Palestini ili Libiji već na ovom mestu u podnožju Trojana. Prvim udarcem Sveti Đorđe je posekao ovu stenu odakle je potekla voda a tek potom i aždajine glave. Od tada se ovo mesto zove Đurđevica.

Voda sa Đurđevice je lekovita. Svake godine, drugog avgusta ovde muslimani slave Aluđin a pravoslavci Ilindan. Devojke se više ne plaše troglave aždaje i dolaze na vašar u Đurđevicu u najlepšim nošnjama, okićene zlatom. Nošnje i zlatni dukati koštaju koliko i stan u Beogradu tvrde upućeni. Posečene aždajine glave odavde su letele na tri strane. Gde su pale tu su sela Braćak, Krnja jela i Pružanj.

“Ima tu sela niz. Krnja jela kako je to on to okrnjio tu mačem tu aždaju. Pa dole baćica pa Točilo gde je točio krv i Harapovica. Ima Suva reka gde je ona dostigla i gde se osušila” kaže Elvir Ćosović iz sela Braćak.

Legenda o poslednjoj prašumi na Pešteru se sa strahopoštovanjem pripoveda i danas. Prašuma je deo rezervata prirode Gutavica.

“U narodu je drugačije poznata kao i Ukleta šuma jer predanje i legenda govori kako niko ne sme da uzme drvo iz te šume i da ga iskoristi za gradnju jer će mu se nešto loše desiti u užoj porodici. Jedino se nikad ništa ne bi loše desilo kada bi se drvo koristilo za izgradnju verskog objekta poput ove džamije koja se nalazi u selu Ugao”, dodaje Abdagić.

Legende su deo narodnog blaga ovog kraja. To su prirodna znamenja Pešterskog polja, koje je i zakonom zaštićeno područje. Posetioci ih pohode kako bi ih otkrili i uživali u njima baš kao i car Trojan.

(Pančevac/RTS)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.