Naša sugrađanka Nataša Badrljica, direktorka Departmana Laboratorije „Daunstrim” kompanije NIS, nedavno je za magazin „Bizlajf” govorila o svojoj poslovnoj karijeri i izazovima s kojima se suočava. Prenosimo najzanimljivije delove razgovora sa veoma uspešnom Pančevkom.

Ljubav prema hemiji i studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu opredelile su njen karijerni put, koji je vodio od stipendiste Rafinerije nafte Pančevo do direktorke laboratorije koja je odgovorna za kontrolu kvaliteta svih vrsta naftnih derivata na domaćem tržištu. Ne veruje u „polarizaciju” poslova, a kako ističe, svi rezultati su postignuti napornim radom celog tima vrhunskih stručnjaka. Uspešno usklađuje poslovne i privatne obaveze, a svoj mir na kraju radnog dana pronalazi u toplini doma uz dobru knjigu ili film, kafu s prijateljicama ili igru s malenim bratancima…

• Kontrola kvaliteta naftnih derivata igra ključnu ulogu u industriji energetike. Kako se nosite sa izazovima održavanja visokih standarda kvaliteta u ovom dinamičnom sektoru?

– Laboratorija „Daunstrim” ima oko 500 različitih vrsta analiza u asortimanu svojih usluga, od čega je oko 250 akreditovano. Preduslov za obavljanje poslova u procesu kontrole kvaliteta je akreditacija Laboratorije prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025, kojom se garantuje nezavisnost i nepristrasnost Laboratorije. Ispunjenje zahteva standarda za akreditaciju ovako značajnog obima ispitivanja je izazov sam po sebi i zahteva ogroman rad zaposlenih u laboratoriji. S druge strane, ti strogi zahtevi nas podstiču da budemo stalno „u treningu” i održavamo stručnost na visokom nivou. S ponosom mogu da kažem da imamo snažan i prvenstveno stručan tim eksperata, a svi naši rezultati su postignuti napornim timskim radom…

• Kako se razvijao vaš profesionalni put do pozicije direktorke Departmana Laboratorije „Daunstrim”? Koje su bile ključne prekretnice i izazovi na tom putu?

– Ljubav prema hemiji me devedesetih dovodi na studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomski rad bio na temu testiranja aditiva za bitumene. Imala sam sreću da tokom studiranja budem stipendista Rafinerije nafte u Pančevu, što je rezultiralo mojim prvim zaposlenjem, u Laboratoriji rafinerije sam sticala svoja pripravnička iskustva uz sjajnog mentora – moju prvu šeficu, koja je pre svega dobar čovek i koja je umela da prepozna naše kvalitete, ali i slabe tačke i oblasti u kojima nam treba podrška. Uz neprekidno učenje i podršku kolega, logičan je bio razvoj karijernog puta, pa sam tako napredovala preko pozicije glavnog inženjera, rukovodioca sektora i zamenika direktora do pozicije direktora Laboratorije u RNP, a zatim i Departmana Laboratorije „Daunstrim”, gde sam na poziciji direktorke već dvanaest godina. S obzirom na oblast kojom se bavim – kontrola kvaliteta u naftnoj kompaniji kao što je NIS, izazovi su brojni. Podrazumeva se stalno praćenje inovacija u laboratorijskim metodologijama i konstantan rad na razvoju Laboratorije „Daunstrim”, što je neprekidan proces…

• Šta su, prema vašem ličnom mišljenju, najveći izazovi s kojima se žene suočavaju na rukovodećim pozicijama unutar kompanija u Srbiji?

– Sa obrazovanjem žene stiču znanje i preduslove ekonomske nezavisnosti, kao i mogućnost izbora u uspostavljanju ravnoteže između poslovnog i privatnog, što takođe predstavlja izazov za ženu koja je na rukovodećoj poziciji, a s druge strane ostvaruje se u ulozi majke i domaćice. Izazov je stalno žongliranje u ovim različitim ulogama. Verujem da se u nekim kompanijama žene suočavaju s podelom na „muške” i „ženske” poslove, da njihovo znanje i rad budu vrednovani na istom nivou s kolegama muškarcima, kao i da im se podjednako s muškarcima omoguće karijerni razvoj i napredovanje. Po mom viđenju ne bi trebalo da delimo poslove na „muške” i „ženske”, već pre na poslove u kojima se bolje snalaze muškarci i poslove u kojima se bolje snalaze žene. Lično, nemam takva iskustva u mom dugogodišnjem radu u NIS-u. Uvek sam nailazila na razumevanje i podršku kolega, odnos sa puno poštovanja i uvažavanja.

• Koji su vaši saveti za postizanje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života i kako vi to uspevate?

– Veliki izazov mi je svakodnevno usklađivanje poslovnih i privatnih obaveza, što verujem da bih teško postigla bez razumevanja i podrške porodice. S druge strane, značajni su i podrška i razumevanje kolega i saradnika. Na kraju radnog dana trudim se da, koliko god je to moguće, poslovne obaveze ostanu u firmi i da se posvetim porodici i deci, koja su uveliko studenti. Odmor u toplini doma uz dobru knjigu ili film, kafa s prijateljicama, igra s malenim bratancima, to je ono što me „resetuje” i daje mi snagu za nove poslovne izazove. To bi takođe bili i moji saveti, tražiti zadovoljstvo u malim stvarima, pomagati one kojima je pomoć potrebna i negovati zdrave odnose, kako privatno, tako i u poslovnom okruženju.

• Na koji način vaš departman, ali i vi lično podržavate žene u razvoju karijere unutar kompanije?

– Stalnim ohrabrivanjem za učenje i razvoj, jer sa sticanjem znanja prirodno dolaze i nove prilike za rast i napredovanje, znanje je energija koja nas nosi napred.

(Pančevac/NIS)