Danas je Velika sreda, osuda Isusa Hrista na smrt raspećem

U Četvorojevanđelju je zapisano da je vest o vaskrsenju Lazarevom „ozlobila prvosveštenike“ koji su Isusa osudili kao lažnog proroka i lažnog spasitelja ljudskog roda.

Velika Sreda je stoga i dan strogog posta za pravoslavne vernike, a oni koji poštuju kanon Crkve poste u sredu i petak tokom cele godine, u dane izricanja presude i smrti Hristove.  Na Veliku sredu Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.

Bogosluženje ovog dana otkriva nam silu pokajanja i ljubavi, radi kojih se sila Božja kao ulje izobilno izliva na sve one koji se iskreno kaju. U ličnosti pokajane žene bludnice vidimo primer velike pokajne ljubavi. Sva četiri evanđelista opisuju događaj kada je žena bludnica pomazala skupocenim mirom Spasiteljeve noge, naglašavajući da ovo pomazanje predstavlja vid pripreme za Hristovo stradanje i pogrebenje.

Svakako da ovoj pokajanje žene bludnice nije bilo ođednom i nije se dogodilo slučajno, ona je prošla kroz unitrašnju pripremu i obasjna Spasiteljevom silom, omrznula svoja gnusna i grehovna dela i dok je Gospod večerao u domu Simona gubavoga ona se delatno pokajala za sva svoja učinjena sagrešenja koja su pomračivala njenu dušu.
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene liturgije kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.

Prema predanju, Isus je na Lazarevu subotu u Vitaniji digao iz mrtvih Lazara Četvorodnevnog, počinivši poslednje čudo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskresenje. Isus Hristos je narednog dana, na Cveti, ušao u Jerusalim svečano i javno obznanivši svoju veru, svestan stradanja koje mu predstoji.

U toku Stradalne nedelje u pravoslavnim hramovima se obeležavaju i Veliki Četvrtak, uspomena na Poslednju ili Tajnu Večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, a potom Veliki petak i Velika Subota, dani Hristovog raspeća i smrti.
Kruna praznovanja je Vaskrs, koji se ove godine obeležava 5. maja. Pravoslavni Vaskrs se slavi uvek posle prolećne ravnodnevnice i to u prvu nedelju punog meseca posle jevrejske Pashe i ne zavisi od zvaničnih kalendara – Julijanskog ili Gregorijanskog, koji su prihvatile neke pravoslavne crkve. Prema zvaničnim kalendarima određuju se „nepokretni“ praznici, dok su „pokretni“ praznici vezani za Vaskrs, čiji je datum uslovljen „prirodnim kalendarom“.

(Pančevac)