Više od 15 odsto stanovništva je u depresiji, a više od sedam odsto pokazuje znake anksioznosti, pokazali su rezultati istraživanja sprovedenog od 2020. do 2022. godine u Srbiji. Nije li to dobar razlog da zaboravimo na tabue kada je reč o odlasku kod neuropsihijatra. Jednostavno, briga o mentalnom zdravlju bitna je koliko i briga o zdravom srcu i stomaku, a i srce i stomak biće zdraviji ako je psiha zdravija.

Zato će uskoro u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” biti dostupna, za sve one koji žele sebi da pomognu, doktorka Tatjana Voskresenski, naš priznati neuropsihijatar.

Ovom prilikom pročitajte njen autorski tekst o mentalnom zdravlju i saznajte malo više detalja iz njene bogate profesionalne karijere. A sigurno će i u sledećim brojevima „Pančevca” biti prilike da s Tatjanom detaljnije govorimo o našem mentalnom zdravlju.

Važno je da istaknemo da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje je isto tako važno kao i naše telesno zdravlje, zato je bitno čuvati ga, kao i kontinuirano raditi na njegovom unapređenju, a u slučajevima pojave prvih simptoma mentalnih poremećaja javiti se stručnjaku radi pravovremene dijagnostike i lečenja.

Prema istraživanju PIN (Psychosocial Innovation Network), u periodu od 2021. do 2022. godine jedna četvrtina građana Srbije imala je potrebu za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba. U proseku, žene su češće imale potrebu za profesionalnom podrškom u odnosu na mušku populaciju. Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku, pokazali su da oko 15,6 procenata stanovništva ima simptome depresije, a 7,2 procenta simptome anksioznosti.

Kada tuga nadvlada život

S obzirom na to da upravo depresija i anksiozni poremećaj predstavljaju najčešće mentalne poremećaje u našoj populaciji, potrebno je da više znamo o tome na koji način se oni ispoljavaju, da bismo ih kod sebe prepoznali i u pravo vreme se obratili psihijatru. Neki ljudi posle gubitka bliske osobe, neuspeha, razočaranja, osećaju stanje tuge i neraspoloženje. Ali sve to ne mora da znači da je u pitanju mentalni poremećaj koji dijagnostikujemo kao depresiju. Ali kada neraspoloženje, osećanje preterane tuge, opterećenost lošim mislima, nesanica, poremećaj apetita, dekoncentracija, gubitak energije traju duže od dve nedelje u kontinuitetu i ometaju naše svakodnevno funkcionisanje, kada ne osećamo želju i potrebu da radimo stvari koje smo prethodno voleli, onda možemo govoriti o depresiji.
Prema sopstvenom iskustvu, ljudi mnogo teže nose depresiju nego anksioznost ili neki od anksioznih poremećaja. Ali se i pored izraženih tegoba često plaše odlaska kod psihijatra zbog straha da će biti obeleženi i od toga ko će sve saznati da imaju psihijatrijski poremećaj. Iz tih razloga pokušavaju sami da se leče ili primenjuju razne alternativne vidove lečenja i na taj način mogu da otežaju svoje patnje, kao i da zakasne u procesu lečenja. Kada se obrate psihijatru i steknu poverenje u svog terapeuta, on će ih uputiti u pravo vreme na najbolji mogući vid lečenja. Stručnjaci mogu dati i korisne savete, sagledati uzroke i pružiti podršku. Veoma je važno da osoba vodi zdrav život, da ima stav prema obavezama, životu i sebi uopšte, da bude realna i pozitivna. Važne su i vežbe relaksacije, u šta spada i fizička aktivnost.

Kada briga nadvlada život

Anksioznost predstavlja osećanje preterane brige, strepnje, fobičnost. Anksiozna osoba ima i niz telesnih simptoma, što govori u prilog tome da telo ne može da se odvoji od emocija. Ljudi najčešće ne znaju zbog čega su anksiozni i ne mogu da definišu svoj nemir, treperenje. Stanje zabrinutosti je najčešće vezano za budućnost, sopstvenu ili porodice. I takve osobe imaju stalnu potrebu za razuveravanjem, što u većini slučajeva ne pomaže. Osoba je uvek svesna svoje anksioznosti i čak uviđa da je ta briga preterana, ali ne može da prestane da brine.
Čovek može da razvije strah od bilo čega, najčešće je u pitanju agorafobija, razne vrste socijalnih i ostalih fobija. Agorafobija je strah od otvorenog prostora, a karakteriše je ponašanje izbegavanja. Ako se ne leči, čovek sebe može da dovede u stanje da uopšte ne izlazi iz kuće. Postoji i fiziološka anksioznost, kao na primer osećanje treme pred ispit ili neki nastup, ali to ne mora da bude blokirajuća anksioznost. Naprotiv, ona može da bude i pokretačka snaga i da stimuliše čoveka. Posebno možemo da govorimo o paničnim napadima ili paničnom poremećaju. Nekada jednostavno pacijenti i beže u bolest zbog različitih razloga.
Anksiozna majka koja stalno brine, stavarajući u porodici sliku da je svet ugrožavajuće mesto, može da stvara predispoziciju za anksiozni poremećaj kod dece, što je u stvari učenje po modelu. Jer način vaspitanja dece, emocije roditelja svakako utiču i na emocije deteta.

Stres – odbrambeni mehanizam

Uvek treba razlikovati stres od anksioznosti. Stres se dovodi u vezu sa emocijom straha i javlja se u situacijama kada uočimo neku opasnost. Emocija straha ima adaptivni karakter za čoveka. Stres je postao i način života danas, prerastao je u kontinuirano stanje.
U svakodnevnom životu danas stres ima, ipak, negativnu konotaciju, o čemu često govori i uobičajena rečenica da će vas, na primer, „ubiti ovaj stres”. Ali pojam stresa se ne odnosi samo na svakodnevne psihološke stresove, već stres obuhvata i fiziološki stres koji doživljavamo kada, na primer, sa 40 stepeni uđemo u more koje ima temperaturu od 20 stepeni. Ili kada sa ciče zime, sa minus deset, uđemo u toplu sobu. Stres, u stvari, pojačava odbranu našeg organizma i naša reakcija je uvek univerzalna, bez obzira na stresor, tj. uvek reagujemo na isti način.
Bitno je naglasiti da je za očuvanje mentalnog zdravlja svakog čoveka, kao i za lečenje, važno da se fokusiramo na zdrave i pozitivne kapacitete ličnosti. Njih treba razvijati kod svakog pojedinca i tako stvoriti mogućnosti da sebe realizuje na najbolji mogući način.

Ukratko o doktorki Tatjani Voskresenski

Primarijus doktor Tatjana Voskresenski je lekar neuropsihijatar s dugogodišnjim iskustvom u lečenju mentalnih bolesti. Supspecijalista je kliničke neurofiziologije i epileptologije. Bavi se takođe dijagnostikom i lečenjem pacijenata obolelih od epilepsije i EEG dijagnostikom. Sudski je veštak za oblast neuropsihijatrije i član Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Srbije.
Ugled je stekla i kao dugogodišnja direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu, i to ne samo stručnim radom i rukovođenjem nego i sposobnošću da unapredi uslove i rad ove bolnice uz pomoć sredstava iz IPA fondova, te je tako stekla i zvanje menadžera evropskih IPA projekata.

Primarijus doktor Tatjana Voskresenski

ZAVOD „PANČEVAC” PRVI U SVEMU! 24-satni holter krvnog pritiska s nalazom kardiologa