Hrabri i plemeniti sugrađanin Dušan Milojkov krenuo je nedavno u ostvarenje svoje nove misije: biciklom će spojiti Brisel i Moskvu, kako bi skrenuo pažnju na talentovanu decu.

On će zapravo na dva točka prevaliti 3.000 kilometara kako bih sakupljao donacije za pomoć Regionalnom centru za talente „Mihajlo Pupin”.

„Pančevac“ će redovno pratiti njegovo putešestvije.

Milojkov je krenuo autobusom sa glavne begradske stanice 7. juna.

– Dok sam se vozio sećao sam se kako sam u Briselu 2019-te završio prvu etapu i kako ću iz glavnog grada Belgije da startujem u drugu, sa planom obilaska Evrope biciklom u projektu: “Biciklom za bisere budućnosti”. Vozeći se gledao sam svetla udaljenih naselja i radovao se što ću ponovo biti u Briselu. Za to vreme razmišljao sam kako ću u Moskvi da saberem sve kilometre koje tek treba da prođem od glavnog grada Evropske unije do prestonice Rusije – navodi Dušan.

Napominje kako je autobusu bilo potrebno tridesetak sati da stigne do Brisela.

– Sa malo putnika krenuo je tačno u 21 sat. Noću sam se lomio sa jedne na drugu stranu i to mojoj operisanoj kičmi baš nije prijalo. Kada je svanulo dan je bio pun sunca i mogao sam da uživam u lepotama gornje Austrije. Posebno mi se dopalo kada smo se vozili pored jezera Mondze, koje je zajedno sa okolinom praznik je za oči. Nedaleko odatle nalazi se grad soli – Salcburg. U njemu su vozači stali samo kratko da natankuju gorivo pa smo nastavili putovanje prema granici Austrije i Nemačke. Posle samo nekoliko kilometara naišli smo na pasošku kontrolu, a onda, kada je autobus krenuo, na uši sam stavio slušalice iz kojih je izlazila bluz muzika, što mi je bila dobra podloga za posmatranje uređenih naselja. Posebno me je radovalo što osamdeset posto kuća na krovovima ima solarne ploče. Da je i Nemačka lepa zemlja potvrđuju ne samo predivna brda i planinski masivi sa leve strane puta, već i Kimsko jezero koje se proteže sa desne strane puta – priča ovaj avanturista.

Ipak, ne krije da je jedva čekao da se ovo mučenje u autobusu završi i da što pre sedne na bicikl i „muči se“ svojim prevoznim sredstvom.

– Zato sam bio nestrpljiv da što pre stignem u Bisel. Ali prvo smo stigli u Minhen. Bilo je 12.30 kada je autobus stigao u glavni grad Bavarske, a za oko dva sata stigli smo u Štutgart, a zatim i u Karlsrue. U Keln smo stigli u 20.30, gde sam tri i po sata čekao drugi autobus što vozi putnike u Brisel. Čekajući prevoz dremao sam s vezanim biciklom oko članka desne noge. To nije bilo bez razloga, jer lopova svugde ima. Kada je autobus pristigao na stanicu i parkirao se putovanje je nastavljeno. Tačno u 23.50 pošli smo ka Briselu, a autobus je preko Pariza na glavnu briselsku stanicu Midi stigao u 03.30. Stanica Midi je glavno železničko čvorište glavnog grada Belgije, a vozovi koji kreću u svim pravcima unutar zemlje, kao i do međunarodnih lokacija kao što su Pariz, London, Amsterdam i Keln… – kaže hrabri sugrađanin.

U Brisel je stigao i iz njega je pošao na vreme.

– Ta stanica, kao sve stanice u celom svetu mesta su gde ordiniraju lopovi, pa sam morao dobro da čuvam svoje stvari, ali na sreću svi belgijski lopovi u vreme dolaska autobusa uveliko su spavali. Šta su su sve i koga do tada pokrali ne znam, ali na sreću ja nisam bio taj. Još 2019. godine saznao sam da je talas kriminala zahvatio tu najveću železničku stanicu u Briselu, na kojoj se, prema ondašnjim podacima policije, svakodnevno događalo 10 krivičnih dela, među kojima su krađa, iznuda i dela u vezi sa drogom. O tome sam morao da vodim računa, jer je broj krivičnih dela ove godine dostigao 4.000 slučajeva. Lopovluk, to „zlo zapadnog sveta“ i borba protiv njega nije problem samo belgijskih vlasti, to je problem u celom svetu. To je prva stvar koju mnogi stranci vide u svim zemljama i to nije lepa slika glavnih gradova. Da bih izbegao potencijalnog lopova trebao sam da izbegavam poglede ljudi, jer mi je poznato da je kontakt pogledom povod da neka mi neka bitanga priđe – priseća se Dušan.

Kada je sklopio bicikl odvezao se na glavni trg Gran Plas.

– Na trgu i okolnim ulicama starog jezgra grada bilo je mnogo madih ljudi. Divno ih je videti u tolikom broju, ali je ipak ružno što svuda oko sebe bacaju ostatke hrane ambalažu u kojoj je hrana bila upakovana. Bilo je i polupanih flaša i razbijenih čaša pa sam pazio kuda vozim svoj bicikl. Na mnogim mestima videli su se policajci, bili su tu onako za svaki slučaj. Negde oko 6 sati broj vidno alkoholisanih i naduvanih momaka i devojaka se smanjio. Valjda je već bilo vreme da ida na spavanje. Među njima je bilo onih koji su vikali vrištali, pa je policija morala da ih ućutkuje, ali slaba je bila vajda, možda je i to rezultat demokratije, da čovek može slobodno da se dere i vriši koliko mu je volja, ne vodeći računa da nije sam na ovome svetu. Sve to mi nimalo nije bilo prijatno da gledam, pa sam jedva čekao da se svi raziđu i trg preplave ljudi koji idu na posao. Sa njihovim pojavljivanjem video sam nasmejana zdrava lica. Poglede sa takvim licima nisam izbegavao i zato su mi neki prilazili kada su videli odakle sam i kuda sam pošao biciklom, sa željom da me fotografišu – kaže Milojkov.

Već istog dana krenuo je da vozi prvu etapu po Belgiji…

(nastaviće se…)

(Pančevac/J. Filipović)

MILOJKOV BICIKLOM SPAJA BRISEL I MOSKVU

NAŠ GOST DUŠAN MILOJKOV, SPORTISTA I HUMANISTA Biciklom za bebe i bisere budućnosti