Ostajanje na poslu duže, rad bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, neosporno utiču na produktivnost. Ali, to nije jedino što je zabrinjavajuće. Ono što je još strašnije jeste da ovakav režim rada, kome su radoholičari posebno skloni, može dovesti i do brojnih zdravstvenih problema, pa čak i izazvati prevremenu smrt.
Rečenica „Rad je stvorio čoveka“ jedna je od najpopularnijih krilatica pristalica marksističke filozofije. Međutim, previše rada može imati upravo suprotan efekat i čoveka praktično zbrisati sa lica zemlje. Makar tako tvrde američki naučnici.
Naučnike je zanimalo kako previše rada utiče na zdravlje
U istraživanju u kome je učestvovalo 749 žena uzrasta između 45 i 64 godine naučnici su detaljno analizirali nihov način života i sakupili pregršt informacija o tome koji deo svog života su provele radeći, a posebno – radeći duže od normalnog radnog vremena. Naredne dve decenije oni su samo posmatrali dobrovoljce, preneo je portal American Journal of Epidemiology (AJE).
Rezultati nisu nimalo optimistični – nedostatak odmora ubija
Ispostavilo se da su one žene koje su radile više imale i daleko više zdravstvenih problema, a konkretno – češće obolevale od kardio-vaskularnih oboljenja poput hipertenzije i ateroskleroze, kao i depresije. Ispitanice koje su radile prekovremeno i bez dovoljnog broja slobodnih dana su, baš iz tog razloga imale i kraći životni vek, što je naučnike naročito zabrinulo.
Koliko sati prekovremenog rada je dovoljno da se rad organizma naruši
Kako bi se pojavili prvi simptomi, poput pada imuniteta, bola u mišićima i zglobovima i poremećaja sna, potrebno je, po mišljenju stručnjaka, tek nekoliko uzastopnih dana u kojima bi osoba radila prekovremeno. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste i da je za pojavu negativnih efekata dovoljno „samo“ tri sata prekovremenog rada dnevno. A kada je reč o radoholičarima, to uopšte nije retka pojava.
Radoholičari u većem riziku čak i od hroničnih alkoholičara
Ovako nesmotren odnos prema sopstvenom zdravlju, kome je većina radoholičara sklona, na opšte stanje organizma ima mnogo veći uticaj nego, primera radi, sklonost ka alkoholizmu, upozoravaju eksperti. Prema njihovim rečima, hroničan umor, koji je javlja kao posledica rada bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, povećava rizik od nastanka infarkta za čak 100 posto.
RT
