Grupa entuzijasta i osvedočenih ljubitelja prirode iz Jabuke, zabrinuta zbog stanja dela Tamiša koji protiče uz njihovo selo, ovih dana je, prikupivši stotine potpisa, pokrenula građansku inicijativu s ciljem odmuljivanja tog kraka prelepe banatske reke.

Ovi ljudi su se tim povodom obratili i redakciji najstarijeg nedeljnika na Balkanu, čija je ekipa nedavno otišla na lice mesta kako bi utvrdila faktičko stanje.

Domaćini su se potrudili da organizuju vožnju čamcem na delu reke koji je
predmet njihove brige.

„Pentom” je vešto upravljao Krsto Anđelovski, a „posadu” ove interesantne ekspedicije činila su i braća Apostolski – Dragan i Milan.

Plovidba je potrajala oko 45 minuta, jer je trebalo obići adu koju okružuju jabučki deo reke i kanal Durišnik.

A bilo je, kao i uvek na Tamišu, veomo živopisno i okrepljujuće i uprkos oskudnijoj poznojesenjoj vegetaciji i svežini koju donosi reka, naročito u ovo doba.

Poseban utisak je ostavio zalazak sunca, koje se smelo probijalo kroz ogolele krošnje drveća nastanjenog u priobalju.

Dodatno ushićenje su izazivali labudovi i patke, koje su redovno presecale put prelazeći s jedne na drugu stranu, dok je s travnate obale sve to mirno posmatrao vodeni glodar, a kako se ispostavilo, reč je bila o nutriji. U poslednje vreme njih ima čak i previše na Tamišu.

Cilj ove ekspedicije je bio da se oplovi ada koju uokviruju staro korito reke i kanal zvani Durišnik, kako bi bio sagledan problem zbog kojeg je ova inicijativa i pokrenuta.

A priču o tome šta je zapravo dovelo do problema, započeo je Dragan
Apostolski.

– Pre petnaestak godina, u vreme kada su bile visoke vode, radnik jedne firme, mislim da je u pitanju preduzeće „Dunav–Tisa–Dunav”, krenuo je plovnim bagerom ka Opovu kako bi obavio neki zadatak. Kako verovatno nije znao da je Durišnik samo kanal, i to znatno plići od prirodnog korita Tamiša, poželeo je da skrati put i zaglavio se. Prilikom odglavljivanja on je raskopao pomenuti kanal dublje od nivoa korita reke, tako da je matica Tamiša krenula kanalom umesto prirodnim tokom. Tom događaju je, pored ostalih, svedočio i moj sada pokojni brat, koji je bio zaposlen u pomenutom preduzeću. Sve u svemu, pokrenuli smo građansku inicijativu radi odmuljivanja dela reke kako bi bio vraćen stari tok Tamiša kao što je
nekada bilo – priča Dragan.

On navodi da je kontaktirao s nadležnima iz vodoprivrednog preduzeća, koji su obavili razgovore sa svojim šefovima.

– Oni su izneli suštinu problema i sada očekujemo odgovor. Osnovna ideja je odmuljivanje, jer je suština problema u tome da je kanal Durišnik sada dublji nego stara reka i sve bi bilo vraćeno u prirodno stanje kada bi se ona produbila. Iako neki od nadležnih kažu da je to skupo, ja mislim da nije neizvodljivo, a uzgred smatram da firma čiji je radnik doveo do tog problema ima i moralnu obavezu da se to sanira – ističe Apostolski.

U priču se uključio i njegov drugi brat Milan Apostolski, koji s ponosom ističe kako je, kao rođeni Jabučanin, odrastao na Tamišu i uvek rado provodio vreme na toj reci kao veliki ljubitelj, ne računajući period u zenitu svog radnog veka, kada je bio gastarbajter u Nemačkoj.

Nakon toga je jedva dočekao da se vrati i uživa u rajskim prirodnim lepotama prelepe banatske reke, pre svega veslajući u kanuu.

– Nekada je Tamiš bio prava divota i toliko čist da smo mogli maltene da pijemo vodu iz njega. Gde god da zgaziš, bio je pesak, a sada je svuda mulj, što se događa čim voda ne protiče adekvatno. Inače, sam kanal Durišnik otprilike je nastao, kako mi to ovde kažemo, u vreme Marije Terezije, pre nekih dvesta godina, što sam video i u knjigama koje mi je dala bivša sugrađanka Ana Rupić Kostolanji, poslednja Nemica u Jabuci. Očigledno je namera tadašnjih vlasti bila da se skrati plovni put kroz Tamiš, pa je prokopan kanal, plići nego originalno korito same reke, koja je
proticala uz Jabuku – navodi Milan.

I on je ponovio da je problem nastao pre petnaestak godina, kada je ovuda prolazio bager koji je firma „Dunav–Tisa–Dunav” poslala da nešto oposli u Opovu.

– Radnik koji je vozio to plovilo odlučio je da skrati put tako što je hteo da prođe kroz Durišnik, čemu zapravo i služi taj kanal. E, tu nastaje zaplet i počinje naš problem: čovek koji je upravljao tim plovnim bagerom nije dobro procenio njegove gabarite i praktično se zabo u dno, odnosno zaglavio u mulju, jer verovatno nije znao da je to kanal, koji je sam po sebi plitak za takvu grdosiju. A onda, pošto nije mogao u rikverc, krenuo je da se „čupa” kako je znao i umeo, pre svega pomoću sajli. Tako je pravio brazde i doveo do toga da kanal bude dublji od originalnog korita reke, pa je matica pojurila kroz Durišnik, a krak Tamiša koji protiče pored Jabuke počeo je da se pretvara u kanal, odnosno da se zabaruje, urasta u močvarno bilje, da se smanjuje i sužava – kaže ovaj ljubitelj prirode.

I sve to se događa naočigled žitelja Jabuke, pre svega ljubitelja prirode, uz njihovo veliko razočaranje.

I sada, nakon toliko godina, oni su rešeni da se izbore za način da im se vrati reka, odnosno da se ovaj vodotok dovede u prethodno stanje.

Zbog toga su pokrenuli građansku inicijativu i sakupili više stotina potpisa kako bi nadležni pribegli izmuljavanju starog, originalnog korita reke. Nakon što bi dno bilo produbljeno ispod nivoa dubine na kojem se Durišnik trenutno nalazi, matica Tamiša bi ponovo potekla starim tokom, smatraju ovi Jabučani, i time bi taj krak ponovo oživeo iz mrtvila u koje zapada iz godine u godinu.

– Pozvali smo nadležne, oni su rekli da je to preskupa investicija, ali ja bih, recimo, bio zadovoljan da se na raskršću postavi kamenje i napravi prelivna brana, čime bi se postigao željeni efekat i voda bi brže potekla ka selu, jer bismo želeli da nam se vrati prirodni tok. Naravno, mi ne želimo da se Durišnik zatvori, jer on ima svoju funkciju. I čini nam se da je Tamiš čistiji, jer viđamo vidre, dabrove, razne ptice i
druga vodena stvorenja – kaže Milan.

Dok je vešto upravljao čamcem, i sam Krsto Anđelovski je rekao da je kanal ranije bio veoma mali, maksimum deset metara, i plići najmanje metar.

– Nakon tog incidenta reka je počela da tone u mulj i urasta u vegetaciju, jer je tok sve sporiji. Inače, na početku tog jabučkog dela reke ima i desetak splavova od balvana od topole koji su pre desetak godina potonuli i utopili se s muljem. Sve to nas je dovelo do toga da reka maltene nestaje pred našim očima. Nekada smo sedeli na obali i gledali u vodu, a sada moramo da ustanemo i dobro se nagnemo da bismo videli nešto vode. Postalo je toliko usko da jedva prođe čamac. I sve se to ne bi desilo
da nije bilo tog zaglavljivanja bagera, pa nam je stoga neophodno izmuljavanje starog korita – navodi Krsto.

Tako je ova ekspedicija okončana usidrenjem na mesto s kojeg je krenula, nadomak jabučkih kuća iz Ribarske ulice.

I to kada je već bio suton i prvi mrak i kada su svi već bili prilično smrznuti, a prema priči domaćina, zasad je takva – mračna i hladna – sudbina ovog dela Tamiša…

(Pančevac/J. Fiipović)

JABUKA: Prvaci zasadili svoje drvo u dvorištu škole

ŠTUKIJADA: Domaći takmičari uzeli sva tri prva mesta

BONUS VIDEO