Legendarni srpski glumac Petar Božović otvorio je dušu u emisiji „Za stolom sa apostolom“ na RTS, gde je ogoljeno i bez ulepšavanja govorio o svom trnovitom životnom putu – od doma za ratnu siročad i spavanja na kalemegdanovim klupama, pa sve do statusa glumačke ikone.

Kroz razgovor prožet prepoznatljivim humorom, Božović se prisetio detinjstva obeleženog porodičnim gubicima pod uticajem Golog otoka, odrastanja u crnogorskom selu Bablja, ali i kultnih uloga u ostvarenjima kao što su „Lepota poroka“, „Leptirica“ i serija „Više od igre“.

Iako mu, kako sam priznaje, život često nije bio naklonjen, naglasio je da čovek i glumac moraju da pronađu rešenje i snađu se u svakoj situaciji. Kao primer je naveo anegdotu kada mu je zazvonio telefon tokom dodele Nušićeve nagrade, što je brzinom duha i šarmom uspeo da preokrene u sopstvenu korist i nasmeje celu salu.

Od doma za siročad do lekcija koje nudi priroda

Nakon rane smrti majke i odlaska oca u nemački logor, a potom i na Goli otok, Božović je sa bratom završio u domu na Senjaku, odakle su ih baka i tetka Vida odvele kod Kolašina. Upravo to odrastanje na selu vidi kao ključni temelj svoje ličnosti i vaspitanja kakvog, kako kaže, danas više nema.

„Najvažnije je što čovek na selu živi sa prirodom. A priroda je najveće merilo čovekovih sposobnosti, bar za sada, dok ne izmislimo novog čoveka i ove ludosti koje će uništiti svet“, istakao je glumac, prisećajući se dana kada je bio jedan od najboljih đaka u Kolašinu, pre nego što je krenuo put Beograda gde ga je, po sopstvenim rečima, „čekao Dostojevski“.

Beogradski asfalt i gladne noći na železničkoj stanici

Put do glumačke akademije bio je sve samo ne lak. Nakon neuspešnog pokušaja da sa prijateljem živi i studira u Parizu, gde su završili spavajući na otiraču jedne kuće, Božović se vratio u Beograd, ali je ubrzo ostao bez krova nad glavom.

„Bio je topli oktobar, krenuo sam ka Kalemegdanu i legao na klupu“, prisetio se glumac dramatičnih trenutaka. Kada bi zahladnelo, spas je tražio na železničkoj stanici, spavajući na kartonima sa ljudima koji su rano ujutru dolazili na pijacu, sve dok ih policija ne bi probudila u pet sati. Paralelno sa preživljavanjem na ulici i noćnim radom na kolorisanju razglednica u BIGZ-u, Božović je redovno pohađao predavanja na Filološkom fakultetu, a potom i na Akademiji.

Tajna Žorža i Kadijevićeve „Leptirice“

Govoreći o bogatoj karijeri, posebno je izdvojio saradnju sa Živkom Nikolićem i kreiranje lika Žorža u „Lepoti poroka“. Za njega Žorž nije samo komična figura, već duboka društvena analiza. „Ako pogledate i analizirate, to je neviđena hulja. Njegov odnos prema ženi, prema kumu, kumstvu, moral, država…“, objasnio je Božović, dodajući da je ulogu „osetio“ čim je sa kostimografkinjom u robnoj kući izabrao odelo i šešir.

Božović se osvrnuo i na kultni horor „Leptirica“ Đorđa Kadijevića, ističući ponos što je film uvršten među najbolje evropske horor-drame, kao i na svoje čuvene monodrame rađene po poeziji Matije Bećkovića. Na kraju, glumac je zaključio da je imitacija prvi stepen glume i da tajna zanata leži u neprekidnom posmatranju ljudi, ali i sposobnosti da se van scene živi potpuno normalan život.

(RTS)