„Banatski hleb“ u Novom Selu: To je više od hrane, to je simbol života

Miris pečenog testa, priče o starim receptima, druženje i dobro raspoloženje obeležili su ovogodišnji jedanaesti „Banatski hleb“, koji nedavno održan u Novom Selu.

Ovaj jedinstveni događaj je, kao i dosad, organizovalo Udruženje žena “Novoseljanke/Boboacele”, a u njemu su učestvovale članice srodnih udruženja iz Glogonja, Starčeva, Pančeva, Vladimirovca i Nikolinaca.

I kao što kažu organizatorke, hleb je više od hrane, to je simbol života.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Gastronomska manifestacija je upriličena u prostorijama novoseljanskog udruženja žena, u zgradi Mesne zajednice, pa iako je bilo je skromnije nego ranijih godina, to nije umanjilo njegov značaj, niti dobro raspoloženje učesnica.

Nakon jednogodišnje pauze, „Banatski hleb“ ponovo je okupio žene koje svojim radom čuvaju recepte, običaje i umeće pripremanja tradicionalnih jela i rukotvorina.

Pobednice iz Vladimirovca

U odmeravanju za najbolji hleb učestvovalo je šest gostujućih udruženja (domaćini se po tradiciji ponovo nisu nadmetali), kao i Marija Agadišan iz Nikolinaca, kao samostalna takmičarka.

O kvalitetu je odlučivao lokalni pekar Afrim Pniši, koji je za najukusniji proglasio hleb Udruženja žena „Vredne ruke Banata“ iz Vladimirovca.

Drugo mesto pripalo je pomenutoj Mariji Agadišan, dok su treće osvojile članice udruženja „Proart“, takođe iz Nikolinaca.

Događaj su svojim prisustvom uveličali Danijel Bala, konzul-savetnik u Generalnom konzulatu Rumunije u Vršcu, i Staniša Kljajić Perić, sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Banatskom Novom Selu.

Zanimljiva pitanja iz sita

– Posle kraće pauze, bez uobičajenog protokolarnog i kulturno-umetničkog dela, u skromnijem izdanju održale smo 11. manifestaciju „Banatski hleb“.  Bilo nam je važno da nastavimo tradiciju i da ponovo okupimo žene iz udruženja sa kojima se družimo i sarađujemo – kaže Snežana Baba, članica Udruženja „Novoseljanke/Boboacele“ i donedavna dugogodišnja predsednica te organizacije.

Ovogodišnja manifestacija nije se, međutim, svela samo na takmičenje u pripremanju hleba.

Dok je žiri ocenjivao izložene vekne, organizatorke su pripremile zanimljiv program pitanja koja su učesnice izvlačile iz sita – simbolično povezanog sa brašnom i pripremom hleba.

Pitanja su bila vezana za svakodnevni život, kuhinju, rukotvorine i porodična sećanja, ali je bilo i onih šaljivih, koja su dodatno doprinela opuštenoj atmosferi.

Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva

Učesnice su, pored ostalog, odgovarale na pitanja o tome koji miris pamte iz bakine ili mamine kuhinje, da li uz ručni rad vole muziku i televiziju ili više vole tišinu, ali i na duhovita pitanja o neuspelim jelima i izgovorima kada im se “baš ništa ne radi”.

– Ovaj segment se svima dopao. Učesnice su bile prijatno iznenađene nečim novim, a istovremeno smo se lepo zabavile i još bolje upoznale. Cilj nam je bio da se družimo i da to bude što toplije i neposrednije – dodaje Snežana Baba.

U slavu nasušne namirnice

Iako je manifestacija ove godine održana sa skromnijim sredstvima, organizatorke nisu dozvolile da to bude prepreka.

Same su obezbedile diplome i zahvalnice za učesnice, pripremile posluženje, dok je Mesna zajednica pomogla obezbeđivanjem osvežavajućih napitaka.

– Prošle godine nismo uspele da organizujemo „Banatski hleb“, između ostalog i zbog promene predsednika udruženja. Ove godine smo imale skromnija sredstva, pa smo pozvale nešto manje udruženja, ali smo želele da se „Banatski hleb“ održi. Članice su dale svoj doprinos, same smo pripremile posluženje, diplome i zahvalnice. Najvažnije nam je bilo da sačuvamo tradiciju i da se ponovo okupimo u slavu nasušne namirnice – ističe jedna od organizatorki Gordana Topić.

A hleb u Banatu nije samo namirnica, već je tesno povezan sa životom ovdašnjeg stanovništva, zemljoradnjom i porodičnim običajima.

– Hleb je mnogo više od hrane. On je simbol života, rada, blagoslova i zajedništva i duboko je utkan u naše verske običaje i praznike. Kada govorimo o banatskom hlebu, govorimo i o našem selu, o ratarima koji uzgajaju pšenicu i kukuruz od kojih nastaje brašno, a zatim i hleb – poručuje Novoseljanka.

(Pančevac/J. Filipović)

Banatsko Novo Selo dobija gradsku pijaću vodu: Odrađeno 30% radova

NOVO SELO: Komedija „Ko je ovde za brak?” uskoro u Domu kulture