Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić saopštio je da u državnoj kasi trenutno nema sredstava za raspisivanje javnog poziva za drugi deo direktnih davanja u biljnoj proizvodnji. On je pojasnio da novac nije nenamenski potrošen, već da je nagli skok broja prijavljenih hektara i stočnog fonda iscrpeo predviđena sredstva, najavljujući uskoro 14 novih javnih poziva za druge mere podrške.

Iako je optimalni rok za setvu pšenice, ali i rok za raspisivanje poziva za drugi deo direktnih davanja do 17.000 dinara po hektaru, istekao 1. novembra, ratari u ovom trenutku ne mogu računati na tu isplatu. Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić istakao je da zakonski ne može da pokrene proceduru za novac koji ne postoji.
„Ovog momenta ja ne mogu ni pravno da raspišem, jer bi to bilo direktno krivično delo, da raspišem neku meru za koju novac ne postoji“, poručio je Glamočić.
Gde je otišao novac iz agrarnog budžeta?
Odbacujući navode da su sredstva iz agrarnog budžeta nestala, ministar je izneo podatke o značajnom povećanju korisnika državne pomoći. Nakon što su u maju 2023. godine podsticaji udvostručeni sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, a gornja granica subvencija podignuta sa 20 na 100 hektara, broj prijavljenih površina u registru skočio je sa 1,6 na 2,1 milion hektara.
Istovremeno, zabeležen je i snažan rast u stočarstvu. Proizvodnja mleka porasla je za 21 odsto, broj krava za 23 odsto, dok je broj krmača uvećan za čak 89 odsto.
„Pomnožite sa cifrom, vidite gde su pare otišle. Nisu pare nestale, nisu potrošene nenamenski. Porastao je broj hektara za preko 20 odsto“, naglasio je Glamočić.
Za ukupne poljoprivredne podsticaje opredeljeno je 112,8 milijardi dinara, uz dodatnih 11 milijardi za gorivo. Od tog iznosa, za direktne podsticaje trenutno je preostalo nešto više od šest milijardi dinara, što će biti usmereno na isplatu premija za mleko i podsticaja za tovna grla.
Govoreći o ranijem usmenom dogovoru iz Kisača o 17.000 dinara za seme, ministar je precizirao da nikada nije obećao isti iznos za sve poljoprivrednike.
„Rekao sam druga rata za biljnu proizvodnju i stalno sam govorio da neće biti svima ista“, podsetio je on.
Šansa za drugu ratu kroz pravdanje računa
Ipak, mogućnost da se novac za drugu ratu naknadno obezbedi i dalje postoji. Glamočić je ukazao na to da čak 40 odsto poljoprivrednika još uvek nije opravdalo isplatu prvog dela subvencija od 18.000 dinara računima za kupljeni repromaterijal, dok je to učinilo 60 odsto njih. Iako je rok za pravdanje produžen, ministar smatra da je ova kontrolna mera neophodna i da bi neutrošena ili neopravdana sredstva mogla otvoriti prostor za nove isplate.
Uskoro 14 novih javnih poziva
Ministarstvo je Vladi uputilo krovnu uredbu čije se usvajanje očekuje naredne nedelje, uprkos nešto dužoj proceduri potpisivanja u aktuelnim okolnostima. To će omogućiti raspisivanje 14 javnih poziva za različite sektore poljoprivrede:
Stočarstvo i genetika: Drugi javni poziv za tovna grla, nabavka kvalitetnih priplodnih grla i očuvanje genetičkih resursa.
Voćarstvo i vinogradarstvo: Podsticaji za podizanje zasada voća i vinove loze, kao i podrška rasadničarima.
Organska proizvodnja i osiguranje: Podrška organskoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, uz sufinansiranje osiguranja useva i životinja.
Investicije i prerada: Nabavka novih mašina i opreme, kao i izgradnja i opremanje objekata u sektoru proizvodnje vina i rakije.