Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije doneo je pohvale, kritike i jedan novi momenat – i u ovom se spominju odnosi sa Hrvatskom, ali je retorika kojom se opisuju odnosi Beograda i Zagreba, čini se, jača nego ranije.

Sve više su zategnuti, uz povremene političke sukobe“ izraz je koji je ovoga puta upotrebila Evropska komisija.
Sagovornici Blica podsećaju da se Zagreb i do sada nalazio u izveštajima EK o Srbiji ali blažim rečima, a postavlja se pitanje da li Evropska unija (EU) i na ovaj način pokušava da nam pokaže da na spisak zamerki uvek ima nešto da se doda i tako izvrši pritisak koji će nas konačno pogurati ka sankcijama Moskvi?
Izveštaj o kojem pričamo deo je paketa o proširenju koji će EK objaviti u sredu. Sadržaće detaljan opis o napretku Srbije u svim oblastima važnim za evropske integracije, a reč je o bitnom dokumentu koji daje ličnu kartu o tome dokle je Beograd stigao kada su u pitanju neophodne reforme.

„Logično da EU stane uz svoju članicu“

Jedan njegov deo privukao je pažnju, i to onaj koji se odnosi na regionalnu saradnju i relacije sa Zagrebom. Kako prenose mediji, u izveštaju se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa. Međutim, spominje se da su odnosi sa Hrvatskom „sve više zategnuti uz povremene političke sukobe“.

Da li je ovo iznenađenje ili EU i ovim putem ukazuje na to kakve poteze od Beograda očekuje?

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za Blic da nije iznenađen novom konstatacijom.
– Svake godine EK daje opis regionalne saradnje, i uvek je Hrvatska bila spomenuta, od prvog izveštaja koji je objavljen 2014. godine pa sve do najnovijeg. To je obično kratak komentar „continue to be mixed“, a izuzetak je bio onaj iz 2015. godine kada smo imali carinsku krizu i situaciju sa Šešeljom. Ove godine je izraženije nezadovoljstvo i nisam iznenađen, jer naši odnosi i nisu na zavidnom nivou. Logično je da EU stane uz državu članicu, a važno je reći da će Hrvatska biti ta koja će odlučivati o našem putu ka EU i da nam je u interesu da imamo dobre odnose i krenemo u prevazilaženje nesuglasica – ističe Subotić.

„Mađarska i Rumunija kao primer“
Kao primer koji može da se sledi navodi slučaj Mađarske i Rumunije.

Sagovornici Blica podsećaju da se Zagreb i do sada nalazio u izveštajima EK o Srbiji ali blažim rečima, a postavlja se pitanje da li Evropska unija (EU) i na ovaj način pokušava da nam pokaže da na spisak zamerki uvek ima nešto da se doda i tako izvrši pritisak koji će nas konačno pogurati ka sankcijama Moskvi?

„Mađarska i Rumunija kao primer“
Kao primer koji može da se sledi navodi slučaj Mađarske i Rumunije.

– Te dve zemlje se i dalje „mrze“, ali funkcionišu na dnevnom nivou. Oni ne traže od nas da zaboravimo prošlost, već da se radi na sadašnjosti i budućnosti. U tome su bitna dela, ali i diplomatski rečnik koji koristimo kada izražavamo nezadovoljstvo potezima koje neka zemlja povlači – ističe Subotić.

Kada se pogleda samo tri meseca unazad, može se primetiti da su Srbija i Hrvatska imale čak tri „hladna rata“, koje su pratile varnice i povišena retorika.

Poslednji slučaj je posledica najavljene zabrane ruske nafte za Zapadni Balkan, (u međuvremenu odložene do decembra), ali u čemu je ulogu odigrala Hrvatska. Prethodno, letele su varnice zbog zabrane predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da poseti Jasenovac ali i odluke Srbije da podigne optužnicu protiv hrvatskih pilota u akciji „Oluja“.

Na to podseća i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

– Izveštaju o napretku nalazi konstatacija da su odnosi sa Hrvatskom zategnuti, činjenica je da jesu na vrlo niskom nivou, lošiji su nego u prethodno posmatranom periodu, a predstavljaju ključ za mir i stabilnost u regionu. Pošto se jedan deo Izveštaja odnosi na regionalnu saradnju i unapredjenje bilateralnih odnosa, svake godine se posmatra i ocenjuje ova oblast – kaže ona.

(Pančevac/Blic)