Nije bilo dileme. Kada smo upitali „mladića u godinama” da li u Opovu postoji „ona prava, stara kafana”, bez razmišljanja nas je vratio u Ulicu Ive Lole Ribara. Opovčani kažu da idu „kod Bobe”, ali pravi naziv ove kafane, s kockastim stolnjacima, kuvanim jelima, roštiljem, domaćim pivom i dobrom rakijom, jeste „Boba”. Tako se zove otkad je otvorena, a neprestano radi pola veka.

– Moji roditelji su umrli rano, u svojim pedesetim, i onda sam ja posle njih 1997. nastavio posao. Moj otac Toma došao je iz Niša i bio je jedini ženski frizer u Opovu. Majka je, posle kafane „Putnik” u Višnjici i „Japanskog cveta”, rešila da otvori svoju kafanu. I pošto se zvala Slobodanka, nazvala ju je „Boba” – ukratko nam prepričava istoriju sada svoje kafane 57-godišnji Goran Miljković.

Šmek prošlih vremena I na fotografijama u kafani „Boba”Foto: Pančevac / M. Šupica

Dobrodišli svi, osim besnih gostiju

Kafana je na istom mestu od 1975. Kad uđeš u Opovo, iz glavne Ulice Borisa Kidriča skreneš desno u Ulicu bratstva i jedinstva, a onda levo u Ive Lole Ribara. Na stolovima, naravno, rasprostrti su kockasti stolnjaci. Ali bez rupa. Fotografije na zidovima pričaju istoriju Opova. Ko zna šta nismo ni zapamtili, ni zapisali, a šta su nekuda sa sobom odneli opovački boemi koji su nekada punili ovu kafanu. Navraćali su tu i oni s kravatama i prosjaci.

– Svi su dobrošli, osim onih koji pređu granicu. Nastojim da održim nivo kafane – po mojim standardima. To znači za početak – što manje politike. Ne dozvoljavam ni dovikivanje sa stola na sto. Znao sam da izbacim i najviđenije ljude iz Opova – daje mi Goran možda i najbolji odgovor na pitanje kako je ova kafana uspela da opstane 50 godina.

Goran Miljković: Iz Opova nikud ne idemFoto: Pančevac / M. Šupica

On je i gazda, i dobavljač, i konobar – kako kaže, „rob svoje kafane”. Ne radi samo 18 dana godišnje – za Uskrs, Božić, slavu i kada ode na more sa suprugom i dve ćerke.

Sve je u Opovu u krugu „dvojke”

U ranim popodnevnim satima, kada se ekipa „Pančevca” u petak, 14. novembra, uputila u izlazak u Opovo, „kod Bobe” smo zatekli i tri gospođe.

– Kod mene čak dolazi i više žena. Posebno kada su tamburaške večeri. Bar jednom mesečno – potvrđuje i Goran naš utisak.

A kada smo od Sonje, koja je u izlazak „kod Bobe” povela mamu Nadu i sestru Tanju, koje su joj došle u posetu, saznali da je rođena u Nišu, pomislili smo da u Opovo vode svi putevi s juga. Doselila se ovde sa suprugom 2013, preko Beograda.

– Kada smo birali gde ćemo da kupimo neku nekretninu, gledali smo da mesto ima školu, zbog dece, da je tu dom zdravlja, hitna pomoć… A nema ni gužve. Ovaj mir danas ne bih dala ni za šta na svetu. Imam sve što mi treba. A ako hoćeš u veću kupovinu, na izbor ti je i Beograd, i Pančevo, i Zrenjanin. A možeš i do Novog Sada. Vidim da se ljudi i danas ovde doseljavaju – priča nam Sonja.

U kafani „Boba” sa Tanjom, Nadom i SonjomFoto: Pančevac / M. Šupica

Do večernjih sati, pre nego što je gazda Goran došao na svoju konobarsku smenu, služila nas je Milena, koja u kafani radi već 25 godina. Na pitanje da li postoje recke, odgovorila je kao iz topa: „Ne”, ali kada smo upitali šta „kod Bobe” ima da se jede, rekla je, takođe bez razmišljanja, „Sve”.

A i svi su dobrodošli, imali smo prilike da se uverimo jer kako se veče približavalo, kafana se sve više punila. Uostalom, bio je petak. Mada, političari ređe ovde zalaze, svedoče nam gosti. A Goran se seća da su baš za našim stolom nekada sedeli i Đinđić, i Nikolić, i Šešelj, razni ministri… I ko zna ko će doći u sledećoj predizbornoj kampanji, dodali bismo.

Hotel pored jezera domaćin za opovačke „viđenije ljud”, a i za putnike namernikeFoto: Pančevac / R. Đerić

Vole Opovačni, posebno oni viđeniji, da odu i u restoran hotela „Stari Banat”. Tu se može i pristojno prespavati, ako biste za vikend, bar tokom leta, da spoznate koliko je Tamiš lep i da se možda u njemu i okupate, ili u obližnjem jezercetu sportskog centra.

Može i na klupiciFoto: Pančevac / r. Đerić

A kako je veče odmicalo, sve više su se punili i opovački kafići. Bez dvoumljenja svi naši sagovornici rekli su da je među njima najpopularniji „Jež”, koji se nalazi u centru Opova i do kog se i s periferije stiže za najviše 15 minuta. A tokom leta, zbog bašte u prelepom parku, tu je neizostavna i kafica i dnevna „bleja” .

(Pančevac / Nevena Simendić sa saradnicima)