Obistinjuje se ono čega su se poljoprivrednici, ali i mnogi drugi, toliko pribojavali – naš najvažniji strateški poljoprivredni proizvod ove godine žestoko je podbacio. I to u vreme kad su troškovi proizvodnje skočili kao nikad u novijoj istoriji.
Tešku sezonu karakterisalo je pre svega sušno vreme, i to u najbitnijem periodu za kukuruz, prilikom nalivanja zrna.

Suša „ubila” rod

Jedan od uspešnijih poljoprivrednih proizvođača iz ovih krajeva Marko Škrbić, koji je i prvi čovek jabučkog udruženja ratara, slaže se da su do lošeg roda pomenute kulture dovele neujednačene količine padavine.
– Zakazale su kada su bile najviše potrebne – tokom nalivanja zrna, pa je u odnosu na višegodišnji prosek drastično smanjen prinos. Kod nas u Jabuci situacija je doslovno šarena: tamo gde je pala neka kiša, ponešto je rodilo – oko pet-šest tona po hektaru. S druge strane, tamo gde je nije bilo nikako, jedva su se nakupile dve tone po hektaru, i to uz primenu sve neophodne agrotehnike. Kada je reč o ceni, ona trenutno nije loša, pa na berzi iznosi 35 dinara plus PDV, što je oko 38. Međutim, tu se čeka isplata, dok otkupljivači plaćaju 36 dinara, i to daju „na ruke” – kaže Škrbić.
On dodaje da ove sezone, kao i uvek kada je suša, nije bilo nekih većih bolesti ili štetočina.
– Pred nama je sada drugi problem – po svemu sudeći čeka nas veoma skupa sledeća godina. Naime, đubrivo je već papreno skupo, kao i gorivo, a sada nam kooperanti najavljuju da ni semena neće biti kao nekad. I dok smo ranije u februaru mogli da biramo hibride kako nam je volja, sada će biti šta bude – uzmi ili ostavi. Pritom, prošle godine seme je već poskupelo za 15 odsto, a sada se očekuje skok za još toliko – kaže ovaj mladi ratar.
Škrbić ističe da je setva krenula i podseća da se pšenica u ovoj sezoni bolje pokazala pre svega zato što je kao ozimu kulturu suša nije toliko osakatila.
– Ipak, ostajem pri istoj količini jer rotiram samo tri kulture. Pritom, nikad se ne zna šta će biti sledeće godine, ali ja gledam da, pored pšenice i suncokreta, ipak najviše površina bude pod kukuruzom. Recimo, kada je kišna godina, on zna da rodi i po 14 tona, što je već ozbiljna zarada. Sve u svemu, uspeh ratarske proizvodnje ocenjuje se u ciklusu od pet godina. Uzgred, i prošla sezona bila je loša, ali smo se nekako provukli zbog državnog kredita od jedan odsto kamate i bez toga ne bismo mogli da se izvučemo. Imamo još jedan problem – naftu po 179 dinara, što je preskupo, a nepovoljnost je i to što se dugo čeka na kartice. NIS-ove pumpe sada nam daju po 60 litara dnevno, i to samo jednom u toku dana, navodno zbog šverca. Stoga pozivamo organe reda da proveravaju ovu pojavu i drastično kazne one koji to rade, a nas druge nek puste da radimo na miru – kaže ovaj Jabučanin.

Mnogi nisu hteli ni da ovrše

I njegov kolega i prvi čovek „Dolovačkih paora” Marko Bojtar ističe da je kukuruz pokazao ono čega su se mnogi pribojavali, naročito nakon dugog perioda s visokim temperaturama.
– Kukuruz traži prvo vodu, pa onda hranu. Pored visokih temperatura, drugi razlog za umanjenje prinosa je to na šta smo svi ukazivali i pozivali da nam država pomogne kako bi se došlo do jeftinijih đubriva. Zbog toga su mnogi bacili manje hraniva i to se reflektovalo na prinose. Tako je u jednom delu Dolova bilo kiše, pa i solidnijih prinosa i do pet i po tona po hektaru, dok je tamo gde nije bilo padavina rodilo i manje od tone, pa negde ljudi nisu ni vršili. Uzgred, Dolovo kao deo južnog Banata bilo je koliko-toliko u nekoj prednosti, jer su prinosi u severnom i srednjem delu Banatu, pa i u Bačkoj – totalna katastrofa. S takvim prinosima, koja god da bude cena, teško da će moći da se nadomesti – navodi Bojtar.
On dodaje da je vršidba još u toku, ali to neće ništa promeniti, pa se sada radi zimsko oranje.
– Smatram da će ove godine biti posejano mnogo više pšenice, jer se pokazalo da se s njom najbolje prošlo. Ja sam se zarekao da je neću nikad sejati i tako će biti i nadalje. Što se tiče perspektiva, očekuje se da će biti veoma visoka cena kukuruza, koja je trenutno kod otkupljivača oko 36 dinara, sa 16 odsto vlage. Dodatni problem ove godine su enormno visoki troškovi svođenja kukuruza na JUS kvalitet. Tako imamo situaciju da se sa samo jednim procentom prekoračenja vlage poljoprivrednicima na 10 tona uzima 700, 800 i do 1.000 kilograma. Treba dodati i jedan odsto od predate količine za ulaz u skladište i 0,5 na takozvani kalo rastur, to jest gubitak prilikom predaje kukuruza na otkupnom mestu. Na sve to ide i od 0,8 do jedan odsto troškova mesečnog lagera, pa ako se zna da se čeka u proseku oko pola godine i da prodaja može doći tek u maju ili junu, onda mogu slobodno da kažem da otkupljivači mogu, da se ne bi mučili da preračunavaju, slobodno da nam uzmu pola roda – kaže Dolovac.
Bojtar ističe i to da poljoprivrednike trenutno muči i visoka cena goriva od 179 dinara.
– Koliko je to visoko, govori i činjenica da je tržišna cena bila niža od toga u nekom momentu. Država nije ispoštovala čak ni da nam isplati onih 50 litara puta 20 dinara, koje nam je nedavno obećala. Dodatni problem je to što nije ispunjen ni sporazum poljoprivrednika i Vlade Srbije da nam se sav proizveden suncokret plati do 15. oktobra, što nam je bilo garantovano čak i pečatom – poentira ovaj proizvođač.

Teška kalkulacija

Marko Škrbić je naveo troškove proizvodnje kukuruza po jednom hektaru tokom sezone i istakao da će u ovakvim okolnostima oni biti više nego ogromni.
– Tako će vreća, recimo, „Pionirovog” semena sa 25.000 jedinki sa sadašnjih oko 7.800 dinara skočiti na 10.000. Ako se zna da nam treba oko tri vreće po hektaru, to je oko 30.000 dinara, pa još toliko za oko 300 kilograma NPK đubriva, za hemiju oko 15.000, za naftu 20.000, a zakup zemljišta je oko 50.000. Sve to ukupno, bez amortizacije i rada, iznosi oko 150.000 dinara, pa ako ste na hektaru dobili pomenute dve tone, što je oko 70.000 zarade, upravo toliko ste i izgubili – kaže Škrbić.

Pančevac/Jordan Filipović