Postoje teorije mišljenja da ćete relativno brzo stići na medicinski pregled, naravno ako je redovno zakazan, preko odabranog lekara opšte prakse, i pošto zatim srećno prođete, na vama važnom specijalističkom odeljenju, „šalterske filtere” koji bi bili groteskni da nisu opasni po život – čeka se, recimo, u redu sa još stotinu sapatnika, tokom samo jednog dana u mesecu: 3. aprila vam zakažu npr. za 23. Ipak, ako ste uporni i „žilavi” – stići ćete. Naravno, za to ne treba kriviti medicinare, sve ih je manje, a bolesnika je sve više. Ih, to su, možda samo, novinarske teorije.
Ipak, sajt „Infostud”, čije sagovornike citiraju i drugi mediji jer je pouzdan pošto se bavi potragom za poslom, kaže, sada parafraziramo, da ćete duže čekati na vodoinstalatera ili molera za „španski zid”, odnosno na zaista divne majstore, ali s mnogo manje provedenih godina s knjigama u rukama od lekara. Jer je njih još manje.

Plate iznad hiljadu evra

Za „Politiku” Miloš Turinski, menadžer za odnose s javnošću „Infostuda”, kaže da su plate zanatlija uveliko premašile zarade „fakultetlija”; poslodavci nude plate iznad 1.000 evra za zanimanja kao što su varilac, profesionalni vozač, mehaničar, pekar, kuvar, građevinac, vodoinstalater, električar, stolar i moler. Dodaje:
– Odgovor na pitanje zašto je prosečna plata u prosveti 79.957 dinara, a zarada majstora iznosi između hiljadu i dve hiljade evra jednostavan je – zanatlija nema dovoljno, a samim tim im i cena raste. Za nijansu je komplikovanije objašnjenje zašto majstora nema dovoljno: srednje škole koje edukuju đake za zanatska zanimanja već godinama ne mogu da upišu dovoljan broj učenika. Drugo, poslednjih nekoliko decenija suočavamo se sa „egzodusom” majstora u zemlje Zapadne Evrope. Treće, mladi sve manje žele da se bave zanatskim zanimanjima, jer misle da nije moderno biti auto-mehaničar ili naslediti časovničarsku radnju svog oca, koji je učio zanat od dede i pradede. Rukovođeni idejom da IT stručnjaci imaju zarade koje se pišu s nekoliko nula, veliki broj srednjoškolaca želi da se školuje za ova zanimanja. Realnost je pak da su to veoma teški obrazovni profili koje ne može svako da savlada. Došli smo u paradoksalnu situaciju da tržištu rada nedostaje oko 15.000 programera, ali i 12.000 profesionalnih vozača C i D kategorije.
Znamo da je u Pančevu situacija specifična jer naš grad prednjači u dualnom obrazovanju. Na tome se zaista radi, a nove fabrike u severnoj poslovnoj zoni računaju na kadar iz, pre svega, MŠ Pančevo: pre nego što školu završiš, znaš da ćeš da se u struci zaposliti. Odmah. To je za svaku pohvalu.
Generalno gledano, a važno je, evidentan je raskorak između potreba poslodavaca i želja đaka. Zanatske, mašinske i građevinske škole ne upisuju dovoljno učenika. Tako, događa se, kako je Turinski rekao za najstariji dnevnik u zemlji, oni malobrojni koji su izašli iz klupa ovih škola zapravo su se obrazovali za neka od najplaćenijih zanimanja i mogu da biraju poslove i poslodavce, ali i zemlju u kojoj žele da žive i rade. Turinski kaže se variocu početniku garantuje zarada od oko 80.000 dinara, a plata iskusnih majstora ove struke ide i iznad 2.000 evra. On ističe da je plata varioca išla i do 4.000 evra, ali da su to uglavnom bili sezonski poslovi, koji se rade po projektima od tri do šest meseci.

Masovne seobe

Profil mehaničar motornih vozila, odnosno auto-mehaničar, najpopularnije je zanimanje s trećim stepenom u srednjoj mašinskoj školi i kod učenika i kod privrednika – to je još jedna od profesija koje garantuju platu daleko iznad proseka. Auto-mehaničar može da zaradi 70.000 dinara, ali se na pomenutom portalu nude i poslovi od 100.000 do 180.000 dinara za područje Beograda.
Početna plata u pekari je 80.000 dinara, što su danas dve minimalne zarade, ali majstori ovog zanata zarađuju i do 180.000 dinara. Noćni rad podiže platu, a naročito dobro zarađuju buregdžije, jer ne postoji mašina koja bi mogla da zameni dobrog pekara i napravi kore za burek. Dobra plata se može zaraditi i za volanom – vozači autobusa zarađuju od 80.000 do 100.000 dinara, a plate kamiondžija su mnogo veće. Plata uglavnom zavisi od poslodavca, ali mogu da zarade i do 300.000 dinara, ako voze u međunarodnom transportu.
Poređenja radi, kako piše „Politika”, s januarskim povećanjem prosečna plata u prosveti iznosi 79.957 dinara, osnovna plata lekara u domu zdravlja je 108.000 dinara, a specijalista prima 133.875 dinara. Prosečna plata u državnoj administraciji sada iznosi oko 95.000 dinara, u lokalnoj administraciji 73.164 dinara, a u javnim državnim preduzećima 99.621 dinar. Prosečna zarada u javnom sektoru, koji zapošljava oko 400.000 ljudi, sada je 87.000 dinara.
Sociolog Mihajlo Simić, za „Politiku”, ovaj društvenoekonomski fenomen objašnjava činjenicom da je došlo do masovne seobe zanatske radne snage u zemlje Zapadne Evrope i da na tri „fakultetlije” sada dolazi jedan zanatlija. On podseća da jedan od uzroka depopulacije u Srbiji jeste masovna seoba srednje kvalifikovane radne snage u inostranstvo. Objašnjava:
– Pred kraj prvog polugodišta mom starijem sinu bili su potrebni privatni časovi iz matematike, dok je mlađem sinu bila potrebna pomoć u popravljanju loše ocene iz hemije. Oba profesora našli smo za manje od sat vremena. Ali kada smo prošlog leta rešili da renoviramo kupatilo i krenuli u potragu za dobrim keramičarom, posle nekoliko nedelja smo shvatili da taj plan treba da prebacimo za ovu godinu – još uvek tražimo dobrog majstora i svesni smo da ćemo morati da platimo cenu koju on traži.
Simić podseća na to da je istraživanje dr Slobodana Cvejića sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otkrilo da svega deset odsto „radničke” dece ima indeks fakulteta, što znači da je socijalni lift koji omogućava tranziciju iz nižih u više društvene slojeve u velikoj meri u kvaru. Veliki broj ove dece danas radi u zemljama Zapadne Evrope.

(Pančevac)

TRADICIONALNO DOČEKAN USKRS U NAŠEM GRADU Veliki praznik proslavljen uz bogatstvo različitosti