POČELA BORBA PROTIV KOMARACA SA ZEMLjE, IZ VAZDUHA I PO KUĆAMA:  Plan prskanja diktiraju komarci

Prethodne dve godine, po slobodnom sudu građana, dobro smo prošli kada su komarci u pitanju. Sušnija leta, tretmani, šta god, ali najezdi nije bilo, bar ne u delovima grada udaljenijim od rečnih tokova. Sa ovim odokativnim sudom koji se zasniva na broju porcija koje komarci popiju od svakog od nas slaže se, izgleda, i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, koji je prošlu godinu ocenio kao „osrednju” kada je u pitanju njihov broj. Ove godine još nisu počeli da nam zuje oko ušiju, ali su pre dve nedelje na teritoriji i grada i sela uništavane larve, i to u režiji Pokrajine.

Gradu predstoji da odabere ponuđača koji će biti ovlašćen da sprovodi njihovo uništavanje. Za komarce, kao i za suzbijanje i krpelja i osa, i za deratizaciju, to jest borbu protiv glodara, u pančevačkom budžetu ove godine je predviđeno 43 miliona dinara, a četiri miliona stoji odvojeno za nadzor. Prošle godine smo samo za komarce iz lokalnog budžeta potrošili skoro 27 miliona dinara. Tim novcem je plaćeno suzbijanje sa zemlje na 15.300, a iz vazduha na 7.000 hektara. Larve su uništavane na skoro 1.500 hektara, a građanima je podeljeno skoro 87.000 kesica s larvicidom za septičke jame. Kućni komarci su tretirani na oko dve i po hiljade lokaliteta.

Kako kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, koji u ime Grada rukovodi ovim poslom, najveća legla komaraca su na Tamišu, Nadeli i Ponjavici. Vole, naravno, septičke jame, a po kućama, između ostalog, podrume, kotlarnice, crpne stanice fekalne kanalizaciji.

Kada i gde će se vršiti tretman larvi i komaraca određuje se na osnovu monitoringa – odgovaraju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine na pitanje o tome kako se odlučuje kada će se preduzeti njihovo uništavanje. Nadzor koji podrazumeva praćenje i kontrolu suzbijanja i larvi i odraslih komaraca trenutno vrši Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada. Sekretarijat na svakih sedam do deset dana, u zavisnosti od brojnosti na terenu, daje nalog nadzoru da izvrši monitoring, da zatim isprati samo suzbijanje i ponovi monitoring do 48 sati nakon suzbijanja. Njihova preporuka je odlučujuća za izdavanje naloga izvođaču. U prevodu, kada će oni biti uništavani, zavisi od „situacije na terenu”.

Ko će vršiti i prskanje larvi i komaraca za gradske pare, biće utvrđeno nakon okončanog „postupka javno-privatnog partnerstva za poslove zoohigijene”, što mora potom da potvrdi i Skupština grada. U konkursu za ponuđača traži se da on dostavi svoje reference u poslednje tri godine i dokaz da raspolaže neophodnim kadrovskim kapacitetom (lekar, veterinar, sanitarni tehničari). Mora posedovati i tri aviona ili imati mogućnost da ih unajmi, zatim 20 vozila sa odgovarajućim prskalicama i sa GPS uređajima kojima se prati svaki tretman i sa zemlje i iz vazduha. Pored toga, mora imati i po jedno transportno i plovidbeno vozilo.

Prskanje sprovodi u roku od dva dana pošto dobije nalog, a precizna najava mora da stigne 24 sata pre izvođenja tretmana. Ako uništavanje „ne uspe”, tj. ako nadzor utvrdi da komarci nisu poklekli u dovoljnoj meri nakon tretmana, od izvođača se može tražiti da bez nadoknade i ponovi postupak.

I sad stižemo da čuvenih „vremenskih uslova”, jer utisak je da se o tome nekada davno nije toliko vodilo računa. U Sekretarijatu odgovaraju da larve mogu da se tretiraju i po kiši, dok se već stasali komarci mogu uništavati samo pri „stabilnim vremenskim uslovima”, to jest kada nema vetra i padavina. Jednostavno, jedino tada sredstva koja se trenutno primenjuju mogu biti efikasna. Iz Sekretarijata objašnjavaju i da su se komarci do pre nekoliko decenija manje puta tretirali, a da su preparati tada u sebi imali aktivne supstance koje su sada zabranjene.

U Pančevu se posebno prati suzbijanje komaraca u Rakovici, jer to može da utiče na kretanje komarica s jedne na drugu obalu Tamiša. Reč je uglavnom o rečnim komarcima koji ujedaju tokom čitavog dana, krupniji su i mogu da prelaze razdaljine od više kilometara. A komarci koje gajimo po kućama su sitnije građe, grizu ujutru i uveče i stižu do oko 100 metara od mesta izleganja. Pored ovih rečnih (Aedes/Ochlerotatus sp.) i kućnih (Culex pipiens), koje zovemo i „obični komarci”, detektovane su i neke druge vrste, uključujući i malarične komarce. U nas su primećene i simulide, u narodu poznate i kao „klintonke”, što u stvari i nisu komarci, kao i Ceratopogonidae (komarčići ili mušice koje grizu).

A u nadi da će i ova godina biti „osrednja” i da nas komarci, neki bi naglasili – komarice, neće mnogo bosti ovog leta, bitno je i da građani sami porade na njihovom uništavanju. Prema istraživanjima u Italiji, njihova populacija može da se smanji i 50–60 % zajedničkim delovanjem stanovništva i nadležnih službi. Dr Dušan Petrić s Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, stručnjak upravo za komarce, između ostalog savetuje da smanjimo njihova legla tako što ćemo prazniti ustajalu vodu iz podloški za saksije, buradi, starih automobilskih guma… Dovoljno i o našem doprinosu u uništavanju ovih dosada koje mogu biti i opasne govori i podatak našeg Sekretarijata za zaštitu životne sredine da se broj legla u septičkim jamama značajno smanjio poslednjih godina od kada se građanima dele granule za uništavanje larvi.