Priča o Emilijanu vraća nas u grad Dorostol u tadašnjoj Trakiji koja je bila deo Rimskog carstva. Emilijan je bio potajni hrišćanin i sluga tadašnjeg gradonačelnika baš u vreme kada je u grad stigao carski izaslanik sa ciljem da pobije sve lokalne hrišćane.

Kako u gradu nije našao ni jednog hrišćanina priredio je veliku gozbu prilikom koje je naredio da se paganskim idolima i dan i noć prinose žrtve. Već prve noći Emilijan je krenuo da po paganskim hramovima, ulicama i trgovima maljem lupa i razbija sve idole.

Kada je sutradan otkrio ovo carski namesnik je bio besan. Uhvatili su nekakvog seljaka koga su optužili da je učinio ovo skrnavljenje idola. Emilijan nije želeo da zbog njega strada nevin čovek te je sve priznao.

Carski izaslanik je naredio da Emilijana prvo išibaju, pa da ga nakon toga spale.

Sluge i narod uhvatiše Emilijana i odvedoše ga na obalu Dunava gde ga baciše na lomaču.

Međutim, iako je bio u središtu plamena, ovaj kao da ga je zaobilazio. I ne samo to. Plamen sa ognja poče da se širi okolo i da pali sve okupljene neznabošce. Neki su izgoreli, neki zadobili grdne opekotine, a tek se nekolicina izvukla.

Oni među narodom koji su potajno bili hrišćani nisu zadobili nikakve opekotine iako je plamen stizao i do njih.

Emilijan je sve to vreme stajao u ognju okrenut licem na istok, ograđujući sebe krsnim znakom i blagosiljajući Boga. Pošto se pomoli koliko je hteo, on reče: Gospode Isuse Hriste, primi duh moj! – Rekavši to, on leže i usnu u Gospodu kada se oganj već gasio.

Niti telo, niti kosa njegova nisu bili opečeni od vatre.

Potajni hrišćani su potom sahranili njegovo telo, dok je njegov duh već bio pored Gospoda.

Jakint je bio sluga na dvoru cara Tajana i, poput Emilijana, potajni hrišćanin. Kada je jednom prilikom car Trajan sa svim dvoranima svečano prinosio žrtve idolima Jakint nije došao. Zbog ovoga je bio izveden pred carski sud.

Car ga je savetovao da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Ali Jakint to nikako nije želeo da učini.

Zato je car naredio da ga muče, tuku, pljuju i da ga na kraju bace u tamnicu. Po carevoj naredbi nisu mu davali ništa za jelo osim žrtava koje su bile namenjene paganskim božanstvima. Ali Jakint to nije hteo da jede te je posle osam dana preminuo u tamnici.

Nakon njegove smrti tamničari su videli dva svetla anđela u tamnici. Jedan je pokrivao telo mučenika svojom svetlom odećom, a drugi je polagao divan venac na njegovu glavu.

Na današnji dan je važno izgovoriti molitvu ovom mučeniku za koju se veruje da donosi čudo:

Mučenik Tvoj Gospode, Jakint, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Osim toga, u nedelju pred svetog Iliju se slavi zanimljiv praznik Zavetina, posebno na Kosovu i Metohiji.

Zavetina se obeležava tako što svaka kuća prima goste iz drugog sela ili grada. Slično je kao kod krsnih slava, samo što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu i u kući se ne pali slavska sveća.

Zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada, varošice… bira se tako što se selo se zavetuje, svečano obeća da će slaviti neki praznik u godini i tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove. Meštani se zavetuju određenom svetitelju i od njega očekuju zaštitu.

DANAS JE OGNJENA MARIJA: Evo zbog čega žene danas ne bi trebalo da rade

(Pančevac/Dnevnik.rs)