Taj dan se veoma poštuje kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo. Danom ove svetiteljke završava se „ciklus ženskih praznika“ u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.

U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je sutrašnji dan iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja.

Praznik Trnove Petke spada u nepokretne i svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo.

Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka. Njene mošti čuvaju se u Carigradu.Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

Na Trnovu Petku koja je ženski praznik žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, peru veš, iznose pepeo ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke. Mlade devojke, veruje se, treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Molitva Svetoj Petki Trnovoj

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

(Pančevac/Kurir)