Osim u hramovima i crkvama Srpske pravoslavne crkve i domovima građana, ovaj praznik se obeležava u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama jer se ovi sveci smatraju zaštitnicima lekarske profesije. Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ljude, ne tražeći zauzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi“, pa su u narodu poznati i kao sveti besrebrenici.

„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima, lečeći svaku slabost i svaku nemoć“, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.

Vaspitani su u hrišćanskom duhu i u mladosti su izučili lekarske veštine. Bili oprezni u besplatnom lečenju da se jednom prilikom Kozma naljutio na Damjana što je od jedne bolesnice uzeo tri jajeta, a on je to uradio jer ga je ona prethodno zaklela Svetom Trojicom. Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

Svetitelji Kozma i Damjan predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove, a jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.

Inače, Sveti Vrači se obeležavaju uvek 14. novembra, a u crkvenom kalendaru praznik nije upisan crvenim slovom i nije obavezan post. Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra na dan smrti Damjanove.

Narodna verovanja

U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.

Molitva glasi ovako:

„K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja. Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji.

Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo. A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin“.

(Pančevac)