RIĐA EVROPSKA VEVERICA VRATILA SE U NARODNU BAŠTU

Ova vrsta glodara je pravi ukras i kao takva predstavlja neku vrstu višnje na šlagu u bogatoj pančevačkoj oazi zelenila. Naravno, ne treba zaboraviti ni sva druga stvorenja koja krase bez sumnje najlepši pančevački park, mada se on pre može ubrojati u neku vrstu urbane šume.

Reč je pre svega o pticama, a mnoge od njih su već odavno primećene, jer se uveliko u „narodnjaku” baškare i žive svoje uzbudljive živote.

Jedan od onih koji te živuljke, što bi se reklo, zna u dušu, svakako je ornitolog dr Zoran Manasijević.

Narodna bašta zaista nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Na prvi pogled, ono što privlači apsolutnu pažnju jeste drveće i drugo zelenilo, kakvog se ne bi „postidela” ni najdivljija šuma.

Pored tog pravog bogatstva flore, ovaj park se može podičiti i brojnom faunom, pre svega pticama.

S tim u vezi nedavno se mogla čuti predivna novost za sve ljubitelje prirode iz Pančeva i okoline: evropska crvena ili, možda bolje rečeno, naša veverica, sa svojim prepoznatljivim kitnjastim repom, viđena je nedavno kako skakuće.

Nju je nedavno uočio i ovekovečio veliki ljubitelj i poznavalac životinja dr Zoran Manasijević, priznati pančevački i srpski ornitolog.

– Ovog puta je u pitanju naša ili riđa veverica, koje nije bilo za sve vreme otkad pratim Narodnu baštu, a to je od 2001. godine. Ona je već samim svojim prisustvom toliko obogatila ovaj park i još se samo nadam da će zaživeti i ovde se razmnožavati – napominje Zoran.

Prema njegovim rečima, u pitanju je relativno mala životinjica iz grupe glodara, dužine oko 40 centimetara.

– Od toga polovina otpada na taj njen predivan kitnjast rep. I dok je s donje strane krem bela, njena gornja strana je ili bakarna ili tamnosmeđa, a kako ide zima, poprima sve tamnije nijanse. Na ušima ima one preslatke čuperke, koje dobija otprilike u avgustu. Interesantni su joj sekutići, jer non-stop rastu i onda mora neprekidno nešto da gricka da joj zubi ne bi prerasli. Sve u svemu, ona je, i to je dokazano, pravo blago za šumu, ali je korisna i zato što ima jednu veoma poželjnu osobinu. Naime, zimi ne spava, ali se odmara u gnezdima, koja su obično prethodno detlići udubili u dupljama drveća. E, budući da ne hibernira tokom zime, ona pravi i skladišta hrane, koja oprema tokom leta i jeseni. U te rupe u zemlji stavlja žir, lešnike i sve ono što joj dopadne šapica. Međutim, iako i dobro vidi onim velikim prelepim očicama, ona koristi čulo njuha za otkrivanje, ali ipak tokom zime ne otkrije sva skladišta i onda tu proklija novo drvo. I zato se smatra da je blago za šumu, jer omogućava drveću da se regeneriše – ističe ornitolog.

On dodaje da je veoma interesantno to što ima nekoliko vrsta ptica čija je namera da pronađu ta skladišta koja je veverica mukotrpno punila.

– To su na prvom mestu sojke, koje sam takođe registrovao u Narodnoj bašti. Te ptice, koje vole žir i lešnik, prate veverice kako bi zapamtile gde su skladišta i potom opljačkale njene rezerve. Međutim, nije ni veverica naivna, već se dovija tako što pravi lažne rupe, unutar kojih ne bude ništa. Hrane za nju u Narodnoj bašti ima sasvim dovoljno, jer jede žir, orahe, lešnike, zatim i ptičja jaja i sitne ptice, zapravo njihove mladunce. Kada jede, osloni se na zadnje šape, a rep joj bude savijen, dok prstima i oštrim kandžama zgrabi žir ili lešnik, kako bi sekutićima odvalila ljusku i pojela sadržaj. Rep ima funkciju ili za održavanje ravnoteže ili kao kormilo kada se baca u vazduh, jer skače s drveta na drvo. Te zadnje šape koristi za odbacivanje i onda preleće po nekoliko metara. Veoma je interesantna i kada se uplaši: odmah se raširi uz koru i priljubi, i na taj način se kamuflira ili beži. Iako je veoma brza, opasnog predatora ima u kuni lasici, koja nije ništa sporija, a voli da je lovi – ističe ovaj pančevački ljubitelj životinja.