Bio je rodom iz Bitinije, a progonjen je zbog optužbe namesnika Kumvrikija poznatog po surovosti prema hrišćanima. Predanje veli da je bio zatočen u tamnicu i da je tek nakon careve smrti ponovo zadobio slobodu. Ali i da je nakon toga nastradao u Apoloniji zajedno sa mučenicima Levkijem i Kalinikom.

Kada je cara Decija nasledio upravo namesnik Kumvrikije progoni hrišćana postali su još nemilosrdniji. Kada mu se Levkije suprotstavio razjareni car naredi da ga surovo muče i da ga na kraju i mačem poseku. Levkije je, onako namućen, išao na pogubljenje veselo i nehajno kao da ide na neku proslavu.

Inspirisan ovakvim odnosm prema smrti i Tirs poče da se buni protiv progona hrišćana. Tada i njega baciše na strašne muke nakon čega je bio bačen u tamnicu. Ali tamo ga nevidljiva ruka Gospodnja izleči, otvori mu dveri tamničke i izvede ga na svetlost sunca.

On tada odmah ode episkopu kesarijskom Fileju, da ga ovaj krsti. Po krštenju ponovo bi uhvaćen i mučen. I ovaj put je muke trpeo stoički, kao da je u pitanju san, a ne java.

Danas izgovorite ovu molitvu

Poznadoste veru, priznadoste Hrista, Predadoste telo, da bi dušu spasli, Zato vam se ime na nebesi blista I u crkvi svetli, ognji neugasli. Molite se za nas, besmrtni junaci, Da c’ odbiju od nas grehovni oblaci, Levkije blaženi i Tirse viteški Kaliniče slavni, dični Filimone, I ostali redom, bol podneste teški, No sad ste građani bolje vasione, Molite se za nas, krasni svetilnici, Mol’te se za crkvu, Božji mučenici. Poznadoste ljubav, nebesku svojinu, Zemlja joj ne znade ni imena pravog, Videste je celu u Božijem Sinu, U znaku pacpeća i čela krvavog. Sad ste blizu Boga, i lice My zrite, Molitvama vašim grehe nam pokrijte.

Inspirisan Tirsovim junaštvom paganin Kalinik se odiče lažnih idola i pređe u veru Hristovu. I on i Tirs behu osuđeni na smrt. Kalinika mačem posekoše, a Tirsa metnuše u drveni sanduk, da testerom prestružu.

No sila Božja ne dopusti ovo, te testera ne mogaše drvo ni zaparati.

Tada Tirs ustade iz sanduka, pomoli se i zahvali Gospodu i predade mu svoj duh.

Oko 397. godine Flavije Cezarejski sagradio je veličanstven hram posvećen mučenicima Tirsu, Levkiju i Kaliniku izvan zidina Carigrada, u koji su bile položene njihove mošti. Još jedan hram je sagradio car Justinijan u blizini Elenijanova, blizu Teodosijeve luke u Carigradu.

Sveti mučenici Filimon, Apolonije, Arijan i drugi

U vreme Dioklecijana neki sudija Arijan ljuto mučaše hrišćane u Misiru. Pa uhvati i Apolonija i pripreti mu mukama. Ovaj se uplaši od muka, pa potplati nekog poznatog muzikanta Filimona, neznabošca, da bi on mesto njega, prerušen u njegovo odelo, prineo žrtvu idolima.

No kada Filimon stupi pred idole, najedanput zasija svetlost hrišćanske vere u srcu njegovom i on se prekrsti. Potom izađe i poče vikati: „Hrišćanin sam! sluga Hrista Boga živoga!“ Čuvši ovo sudija, nasmeja se, misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima. Potom Filimon bi mučen groznim mukama. Dažd s neba pade na njega i krsti ga.

Najzad i Filimon i Apolonije behu posečeni od Arijana sudije. No tada i Arijan posta hrišćanin, pošto izleči svoje slepo oko čudesnim načinom na grobu Filimonovu. Osuđen na smrt od cara Dioklecijana, i pogubljen sa četiri vojnika, koji takođe sebe objaviše hrišćanima.