U Srbiji je danas ledeni dan, a kako u biometeorološkoj prognozi upozorava Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, vreme će danas biti potencijalno opasno po zdravlje na teritoriji četiri okruga, a sutra i prekosutra, 10. i 11. januara, na većini teritorije Srbije.

Sa aspekta zdravlja ljudi, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, talas hladnoće je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha ispod definisane kritične vrednosti, podseća „Batut“.

– Prognozirane vrednosti minimalne dnevne temperature vazduha biće u kategoriji potencijalno opasne pojave danas, 9. januara, na teritoriji Severnobačkog, Severnobanatskog, Pirotskog i Pčinjskog okruga, a 10. i 11. januara na većini teritorije Srbije – navodi „Batut“.

Dodaju da do 12. januara u ovu kategoriju spadaju minimalne dnevne temperature vazduha u delovima zapadne, istočne i jugoistočne Srbije, kao i 13. januara na području Severnobačkog i Severnobanatskog okruga, kao i na istoku, jugoistoku i delovima centralne i zapadne Srbije.

Podsetimo, u većem delu Srbije danas se očekuje ledeni dan. Biće oblačno, povremeno sa snegom, a više padavina očekuje se ujutro.

Sve posledice po zdravstveni sistem

Ekstremno hladno vreme predstavlja ozbiljnu situaciju koja kod osoba koje se izlažu ovim vremenskim uslovima za posledicu može imati teške komplikacije zdravstvenog stanja.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u tekstu sa preporukama o ponašanju u zimskim uslovima, napominju da dodatni faktor rizika u uslovima ekstremne hladnoće predstavlja i učešće u saobraćaju, s obzirom na pojavu leda na putevima.

S tim u vezi navode da u slučaju neophodnosti izlaska iz urbanih celina u kojima je uspostavljeno redovno čišćenje i odmrzavanje putnih pravaca, ne savetuje se kretanje na duže relacije vozilom bez pratnje, s obzirom na mogućnost zastoja usled snežnih nanosa, u izolovanoj sredini, bez dostupne pomoći, što za posledicu može imati hipotermiju i eventualni smrtni ishod.

– Prolongirano izlaganje veoma niskim temperaturama vazduha može za posledicu imati ozbiljne kliničke manifestacije poput rovovskog stopala, promrzlina i hipotermije. U upozoravajuće znake spadaju – nekontrolisano drhtanje, nejasan i nerazgovetan govor, nespretni pokreti, osećaj zamora i konfuzno ponašanje. Ukolilo se neki od pomenutih znakova primete kod izložene osobe neophodno je hitno zatražiti stručnu lekarsku pomoć – podsećaju u „Batutu“.

Posebno osetljive grupe ljudi u situacijama izloženosti ekstremnoj hladnoći jesu osobe sa dijabetesom, hipertenzijom i kardiovaskularnim poremećajima zdravlja, zatim osobe sa ordiniranom specifičnom terapijom koje treba da provere sa izabranim lekarom da li tokom ekstremno hladnog vremena treba da promene terapiju, a u posebno osetljive spadaju i starije osobe, deca predškolskog uzrasta i trudnice.

U uslovima ekstremne hladnoće zaštita organizma postiže se korišćenjem odgovarajuće garderobe, kao i adekvatnom ishranom.

Smrzavanje – opšta hipotermija

Smrzavanje je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. Alkoholisana stanja, iscrpljenost i niska temperatura okoline ubrzavaju nastanak smrzavanja. Novorođenčad i mala deca su vrlo sklona smrzavanju zbog male telesne mase i nerazvijenih zaštitnih termoregulacionih mehanizama.

– U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti (ovaj stadijum može i izostati). Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i srčanog rada – objašnjavaju u „Batutu“.

Ako je smrznuta osoba pri svesti, neohodno je uneti je u toplu prostoriju. Vlažnu i mokru odeću treba zameniti suvom, dati mu topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Može se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje bolesnika – topla cigla, kamen, ali ne prislanjati ih direktno na telo, nego preko slojeva odeće. Ako na raspolaganju nema tople prostorije, pokušati sa izolovanjem osobe sa svih strana odećom /tekstilom/prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom i pozvati pomoć.

Ako smrznuta osoba nije pri svesti, proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja.

– U stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju, to jest teško registruju od strane zatečenih lica. Postojanje i minimalnog disanja od samo 2-3 udisaja u minuti isključuje potrebu oživljavanja. Pri oživljavanju smrznute osobe treba biti uporniji nego inače jer vredi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav. Zagrevanje smrznute osobe bez svesti treba sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup bolesnika, tj. predeo srca. Ravnomerno zagrevanje celog tela moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce, što može izazvati srčani zastoj – navode stručnjaci Instituta „Batut“.

Smrzotine – promrzline

Smrzotine su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela – stopalima, prstima ruku, ušima i nosu, usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela.

U riziku su osobe koje duže borave u prirodi u zimskim uslovima – izviđači, planinari, alpinisti… Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida.

– U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi – navode u „Batutu“.

Takvu osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama. Smrzotine treba pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj. Ne treba trljati promrzle delove tela, bušiti plikove, ne stavljati prašak, mast i slično na smrzotinu, ne navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove, ne zagrevati promrzle delove tela termoforom i sličnim izvorima toplote, i ne dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda.

Rovovsko stopalo

Rovovsko stopalo je vid oštećenja tkiva stopala koje nastaje pri dugotrajnom izlaganju temperaturama nižim od 4°C, u uslovima pojačane vlage, tesne obuće, odsustva kretanja. Najčešće nastaje kod vojnika koji dugo borave u rovovima, kao posledica smanjenja cirkulacije krvi u nogama.

Promene su u početku tipične, kao kod smrzotina I i II stepena, a kasnije dolazi do ireverzibilnih oštećenja usled staze, edema, razvoja gangrene.

Inače, prosečna čovekova telesna temperatura iznosi 37°C.

(Pančevac/Telegraf)

LEDENI DAN PRED NAMA Temperatura ispod nule, pre podne moguć sneg

LEDENI DANI PRED NAMA: Meteorolog otkrio kakav nas vremenski rolerkoster očekuje do kraja januara