ISTRAŽIVANJE „BATUTA” O PONAŠANJU DECE: I trpe zlostavljanje i zlostavljaju

Trećina učenika učestvovala u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi učenik bio žrtva digitalnog nasilja. Deca uče po modelu, pa ne treba da čudi što imitiraju „uzore” koji im se nude u javnom prostoru.

Roditeljima školske dece je sigurno poznato da ona učestvuju u generacijskom fizičkom nasilju, ili, u boljem slučaju, da ga „samo” posmatraju. Uz to, sadašnji klinci su se rodili u vreme razvoja novih tehnologija, s kojim je nastala odrednica „digitalno nasilje” – deca su svedoci i/ili učesnici i u njemu.

Rezultati istraživanja o zdravstvenom ponašanju školske dece u Srbiji u školskoj 2021/2022. godini koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je trećina učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvih razreda srednjih škola učestvovala u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi učenik bio je žrtva digitalnog nasilja, odnosno zlostavljanja na društvenim mrežama ili internetu. Kao što znamo, uzorak smatramo reprezentativnim ukoliko verno odražava sve bitne karakteristike populacije, a u ovom istraživanju je učestvovalo 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola iz ukupno sto jedne škole.

Studija je obuhvatila 3.713 ispitanika, starosti jedanaest, trinaest i petnaest godina, a pokazala je da je tokom poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju osam odsto učenika navelo da je pretrpelo zlostavljanje u školi dva do tri puta i češće, dok je gotovo isti procenat njih zlostavljao druge đake dva do tri puta ili češće.

Među učenicima petog razreda češće su zlostavljani dečaci, a među učenicima sedmog razreda devojčice. Polna statistika svedoči da dečaci češće od devojčica učestvuju u zlostavljanju drugih, pri čemu sa uzrastom raste i procenat učenika koji zlostavljaju. Kod devojčica se uočava značajan porast procenta učenica koje
zlostavljaju vršnjakinje u petom razredu osnovne škole u odnosu na prethodno istraživanje, iz 2018. Prema sopstvenom iskazu, dečaci su češće učestvovali u tuči nego devojčice: tokom dvanaest meseci koji su prethodili istraživanju – 15 odsto dečaka prema šest procenata devojčica.

U odnosu na istraživanje iz 2018. godine uočava se porast učešća u tuči kod dečaka u prvom razredu srednje škole i devojčica u petom razredu osnovne škole. Komentarišući za „Politiku” ključne nalaze ove studije, psiholog i
osnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković podvukla je da svako istraživanje koje se radi na populaciji dece i mladih potvrđuje da utisak da društvo u kome živimo postaje sve agresivnije nije samo subjektivni utisak, već objektivna stvarnost.

– Deca i mladi odrastaju u kulturi nasilja, u kojoj je agresija sveprisutna i postala je moneta za komunikaciju. Nasilja ima na najpopularnijim društvenim mrežama, na kojima mladi provode većinu slobodnog vremena, ima ga u televizijskim dnevnicima, ali i u rijaliti programima, koje oni takođe prate. Deca uče po modelu, pa ne treba da čudi što imitiraju „uzore” koji im se nude u javnom prostoru – objasnila je Ana Mirković.

U vezi sa činjenicom da i devojčice zlostavljaju svoje vršnjake, bilo u fizičkom, bilo u digitalnom prostoru, ona je podsetila na to da one sazrevaju brže od dečaka, ranije ulaze u pubertet, pa su u petom razredu fizički često dominantnije od njih, kao i da, uopšteno posmatrano, devojčice imaju viši stepen socijalne inteligencije i
drugačiju društvenu ulogu – „od njih se očekuje da budu nenasilne i
’razumnije’”. Dodala je:

– Međutim, one odrastaju u društvu u kome se vrlo intenzivno govori o ravnopravnosti polova, pa se mnoge od njih verovatno pitaju zbog čega i one ne bi „rešavale” problem fizičkim nasiljem. One znaju da nije vest kada se pobiju dva dečaka, nego kada se biju devojčice – zbog toga se dešava da fizičke obračune svojih vršnjakinja snimaju mobilnim telefonom i postavljaju ih na socijalne mreže, umesto da razdvajaju dve posvađane drugarice. U digitalnom prostoru, pod plaštom anonimnosti, one su još spremnije da zlostavljaju poznate i nepoznate osobe.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je, prema sopstvenom iskazu, 14 odsto učenika bilo izloženo digitalnom nasilju jednom ili više puta u poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju, a isti procenat učenika je zlostavljao druge na ovaj način. Najviše dečaka je doživelo digitalno nasilje u petom razredu osnovne škole (14,5 odsto), uz značajan porast u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. Među devojčicama je najviše njih bilo izloženo digitalnom nasilju u sedmom
razredu osnovne škole (17 odsto), pri čemu se u svim uzrastima uočava porast u odnosu na istraživanje iz 2018. Simptomatično je da je uočen porast digitalnog zlostavljanja drugih osoba kod devojčica u petom razredu i dečaka u petom i sedmom razredu osnovne škole. Možemo da zaključimo da s decom treba neprestano komunicirati, ali i sopstvenim primerom im ukazivati na to da se ne mora neprestano „buljiti” u mobilne uređaje. Samo često za decu, nažalost, nemamo vremena.

(Pančevac/Siniša Trajković)

VRŠNJAČKO NASILJE U NIŠU Učenica napadnuta zbog petice na testu

BRUTALNO VRŠNJAČKO NASILJE U SUBOTICI: Dečak u hodniku škole srušen na pod! HITNO OPERISAN I IZVAĐENA MU JE SLEZINA!