ĐAVOLJA POSLA: Banatska vračara baba Anujka bila je prvi serijski ubica na našim prostorima
Ime i prezime starice Ane Draksin, malo kome znači, ali kad se spomene „Baba Anujka“ ili „Banatska veštica“ odmah će svi u Srbiji znati o kome se zapravo radi.
Na prelazu iz 19 na 20 vek itekako je bila poznata kako u ondašnjoj Austro-Ugraskoj, a posle i u Kraljevini SHS. Bilo kako bilo, baba Anujka se i danas smatra prvim i najvećim serijskim ubicom u bivšoj Jugoslaviji, ali se ubraja i među najveće serijske ubice na svetu, gde se često u pregledima zatiče njeno ime.
Baba Anujka se optužuje da je učestovovala u trovanju najmanje 50, a prema nekim procenama do 150, ako ne i više ljudi.
Banatska vračara rumunskog porekla, Anujka di Pištonja, važila je za moćnu ženu nadprirodnih moći. Čitavih 50 godina ljudi su joj se obraćali za pomoć u lečenju, spravljanju ljubavnih napitaka i „rešavanju problema“. Najpoznatija je bila po tzv. đavoljoj vodici kojom je rešavala najteže slučajeve.
Anujka je rođena 1837. i još kao mala je ispoljavala neuobičajeno ponašanje. Posebno je bilo zanimljivo što je devojčica hodala u snu, što je od starta izazivalo podozrenje okoline. Znalo se da je rano počela da se bavi vračanjem i da izvrsno poznaje biljke od kojih je spravljala napitke.
Kao odrasla, zarađivala je od ugostiteljstva zahvaljujući kafani koja se proslavila u banatskom okrugu (selo Vladimirovac). Ipak, gomila prihoda pristizala je od njenih mračnih veština. Imala je razvijenu mrežu saradnica koje su po okolnim selima nudile pomoć i reklamirale usluge. Od klijenata je traženo da joj donesu po jednu crnu i belu kokošku, pepeo i pojedine travke. Arsen, živa i mišomor su bili lično njeni dodaci!
Prvo pitanje koje je postavljala mušterijama bilo je „Koliko je problem težak?“ aludirajući na težinu osobe koju je trebalo skloniti s puta. Vremenom se toliko izveštila da je pogađala kog dana će kod žrtve nastupiti tegobe. Mešala bi travke, šaputala bajalice, palila tamjan i posipala pepeo. Klijente je otpuštala s rečima: „Poslužite protivniku vodicu, a đavo se pobrinuti za ostalo“.
Anujki niko decenijama nije mogao da uđe u trag. Smrtnost je bila velika, sahranjivanje brzo, a obdukcije retke. Tek 1927. kada je presudila uglednom udovcu Gaji Prokinu iz obližnjeg sela, dugovi su došli na naplatu. Udovčev sestrić Milan je trebalo da nasledi par jutara zemlje, ali nije mogao da sačeka ujakovu smrt, pa je potražio đavolju vodicu.
Prva je uhapšena Ljubinka Milankov, najbliža saradnica Anujke. Zatražena je ekshumacija nekoliko naprasno preminulih sugrađana i dokazano je da su bili otrovani arsenom i živom. Na optuženičku klupu konačno dospeva i glavni krivac i sud je rekao svoje: 15 godina zatvora.
Postoje dve verzije o njenoj kasnijoj sudbini. Prema jednoj kada je konačno osuđena za svoje zločine, imala je 90 godina. Osuđena je na 15 godina zatvora, ali prema jednoj verziji puštena je posle 8 godina zbog svoje poodmakle dobi i umrla dve godine kasnije, u 100. godini.
Prema drugoj, još neverovatnijoj verziji, iz zatvora su je pustili nemački okupatori 1941., nakon čega je umrla u svojoj kući u 104. godini.
(Opanak)
