PRESVLAČENJE MOŠTIJU SVETOG ZOSIMA U NEDELJU Manastir Tumane posećuju ljudi iz celog sveta
Prvi sačuvani zapisi o manastiru Tumane potiču iz 16. veka. Osnovan je u vreme pre Kosovskog boja kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije. Podigao ga je Miloš Obilić, u vreme kneza Lazara. U nedelju 16. juna u manastiru Tumane, biće održano presvlačenje moštiju Svetog Zosima.
Na obali Tumanske reke
„Sem manastirske crkve i porte, tu je prelepa gostoprimnica na obali Tumanske reke gde ljudi mogu da se okrepe i posluže“, kaže iguman Plećević i dodaje da su za najmlađe otvoreni igralište i mali zoo-vrt. U gustim šumama je drevna isposnica, pećinska crkva u kojoj je živeo Sveti Zosim Tumanski.Bratija i sestre manastira Tumane bez pauze primaju sve posetioce. Čuvaju deset krava, održavaju pastrmski ribnjak, obrađuje se zemlja, zahvaljujući ljudima koji su manastiru ustupili svoju zemlju.Manastir Tumane je oživeo čitav kraj, tako da ima uticaja i na turistički razvoj. Iguman Plećević kae da, posle 630 godina svoje istorije, manastir možda nije nikada bio blistaviji.
„Sem manastirske crkve i porte, tu je prelepa gostoprimnica na obali Tumanske reke gde ljudi mogu da se okrepe i posluže“, kaže iguman Plećević i dodaje da su za najmlađe otvoreni igralište i mali zoo-vrt. U gustim šumama je drevna isposnica, pećinska crkva u kojoj je živeo Sveti Zosim Tumanski.Bratija i sestre manastira Tumane bez pauze primaju sve posetioce. Čuvaju deset krava, održavaju pastrmski ribnjak, obrađuje se zemlja, zahvaljujući ljudima koji su manastiru ustupili svoju zemlju.Manastir Tumane je oživeo čitav kraj, tako da ima uticaja i na turistički razvoj. Iguman Plećević kae da, posle 630 godina svoje istorije, manastir možda nije nikada bio blistaviji.
Skriveno mesto u podnožju Golubačkih planina koje odiše mirom i spokojem i prirodnom lepotom, vekovima je svedok vere jednog naroda. Reč je o jednom od najposećenijih manastira na prostoru Srbije.
„Narod je vekovima voleo i poštovao Tumansku svetinju, međutim, u ovo novo vreme, Sveti Zosim tumanski i Sveti Jakov, su se pojavili kao veliki pomoćnici vernoga naroda, i ljudi to osećaju i prepoznaju, i po svojoj veri primaju blagoslov u ovoj svetinji“, rekao je Visoko prepodobni arhimandrit, Dimitrije Plećević, iguman manastira Tumane.
Oko milion ljudi godišnje prođe kroz manastir. Među njima su i ljudi iz regiona i celog sveta, a poslednjih godinu dana, značajan je broj posetilaca iz Kine.
„Zaista, svakodnevno se susrećemo sa ljudima koji žele da iznesu svoja svedočenja o blagodati ili isceljenju koje su primili molitvana svetih Zosima i Jakova u manastiru Tumanu.
To je nešto što treba doživeti, oni nas prosto povuku za rukav od mantije, zamole nas da ispričaju i sa drugima podele svoje svedočanstvo kako bi zablagodarili Bogu, ali i na određeni način i uputili druge, koji imaju neku muku, brigu ili problem, da se obrate Bogu i svetiteljima za pomoć“, ispričao je iguman Dimitrije Plećević u Jutarnjem programu.
Kako je manastir dobio ime
Narod vekovima čuva predanje da je Miloš Obilić ktitor manastira Tumana.Predanje govori da je nehotice, u lovu, ustrelio Svetog Zosima.„Kada ga je poneo svom dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, Sveti Zosim je uzviknuo – Tu me mani i pusti me da umrem. U znak kajanja za nehotično ubistvo svetitelja, na njegovom grobu je vojvoda Miloš Obilić počeo da zida crkvu. Kad je stigao do krova, glasnici kneza Lazara su došli sa porukom iz Kruševca – Tu mani zadužbinu, i dođi da idemo u boj protiv Turaka. Po tom dvostrukom – tu mani, manastir Tumane dobija svoje ime, i narod ga završava posle Kosovskog boja“, ispričao je iguman Dimitrije Plećević.
Narod vekovima čuva predanje da je Miloš Obilić ktitor manastira Tumana.Predanje govori da je nehotice, u lovu, ustrelio Svetog Zosima.„Kada ga je poneo svom dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, Sveti Zosim je uzviknuo – Tu me mani i pusti me da umrem. U znak kajanja za nehotično ubistvo svetitelja, na njegovom grobu je vojvoda Miloš Obilić počeo da zida crkvu. Kad je stigao do krova, glasnici kneza Lazara su došli sa porukom iz Kruševca – Tu mani zadužbinu, i dođi da idemo u boj protiv Turaka. Po tom dvostrukom – tu mani, manastir Tumane dobija svoje ime, i narod ga završava posle Kosovskog boja“, ispričao je iguman Dimitrije Plećević.
U nedelju 16. juna je presvlačenje moštiju Svetog Zosima u Tumanu. Običaj je počeo 1936. godine. Pošto je bio prekinut posle Drugog svetskog rata, obnovljen je pre sedam godina. Događaju obično prisustvuje više od 30.000 ljudi.
„Služi se Sveta liturgija, mošti Svetitelja se iznose iz kivota, presvuku u novu odeždu, delići stare odežde se podele vernom narodu na blagoslov, i nošene na rukama sveštenika i vernoga naroda, mošti bivaju prenete u drevnu isposnicu u kojoj je Sveti Zosim živeo. I tamo, čitavog dana ostaju otvoreno dostupne da ih narod celiva. Po nekom nepisanom pravilu, toga dana Sveti Zosim satvori prosto jesno od najvećih čuda u godini dana“, ispričao je iguman Plećević.
Na dan manastirske slave 26. jula, ove godine će biti Sabor Svetog ahanđela Gavrila. To će biti i obeležavanje stote godišnjice od zidanja i osvećenja sadašnje Tumanske crkve.
Praznik svetih Zosima i Jakova je 21. avgusta, a 20. oktobra je desetogodišnjica otkrivanja moštiju Svetog Jakova, kao i rada u obnovi svetinje. Trenutno se završavaju radovi na konaku u okviru kojeg će biti i biblioteka sa 50.000 naslova, kao i objekta koji će biti menza. Svakako, posetioci imaju mnogo toga da vide.
(Pančevac/RTS)
IVANOVO: Sedmi Festival harmonike „Zlatna dirka” 23. i 24. juna
