Čajetina – Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.

– Otišao sam na Hilandar da se što bliže upoznam sa verom i tradicijom, da na najbolji način upoznam sebe. Čak sam imao nameru da se zamonašim, ali ipak Bog je hteo drugačije i usmerio me je na drugi put, započinje priču Dalibor za RINU.

Njegov novi put koji je spoznao takođe je u duhu pravoslavlja, zato što je uz razgovor sa tadašnjim prijateljem, a sadašnjim kumom shvatio da bi svoje kulinarsko umeće mogao da iskoristi i pomogne narodu dok posti. Sa suprugom Božanom vezan je za manastir Dubravu koji je smešten na srbskoj planini, pa je u centru Zlatibora prepoznatljivom po dobrom pečenju i masnoj komplet lepinji ovaj čovek je otvorio prvi posni pravoslavni restoran.

– Na taj način pomažemo ljudima koji poste, da se u brzom vremenu u kom živimo lakše i jače približe Hristu. Fokus stavljamo na jela na vodi, tu su i čorbe, jela na ulju i jela od ribe. Specijalitet nam je sir od suncokreta, prilikom spremanja ne koristi se ulje u toku pečenja ili dinstanja. Ono se dodaje tek na tanjiru kako bi sačuvali korisne materije. Sve se kuva po tradicionalnim zakonima, tradicija je stara preko 2.000 godina. Pripremamo hleb posan i na vodi i na ulju sa vodeničkog brašna. Tako isto imamo svežu morsku i rečnu ribu. Na meniju imamo i kolače, takođe naravno posne na vodi, a vršimo i usluge keteringa. Trudimo se da ovaj posao koji radimo sa ljubavlju zaista uspe, kaže ovaj vrsni kuvar. Ovde je vlasnik Presveta Bogorodica Trojaručica, šef kuhinje je Sveti Efrosinije Kuvar dok sam ja samo običan radnik.

Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašnaRINA

Dalibor dodaje da je na samom početku bilo malo čudnih i skeptičnh pogleda kada bi u centru Zlatibora gosti ali i meštani ugledali natpis da je u pitanju posni restoran. Ipak, posao se brzo razvijao a restoran je postao jako popularan.

– Na samo početku bili smo manji od jednog običnog fast fooda, ali sada smo uspeli da se razvijemo u jedan restoran. Posla ima poprilično, ono što moram da kažem jeste da je primetno da sve više omladine posti. Mi smo tu da im sa našim specijalitetima post svakako učinimo lakšim i ugodnijim, rekao je Dalibor.

Za kraj dodaje da su veoma često gosti u njegovom restoranu posetioci iz svih delova Srbije, ali i sami meštani Zlatibora.

(Pančevac/RINA)

ONI ČUVAJU IVANJIČKO NEBO: Čim dobijemo komandu – trčimo na stanicu! Protivgradni strelci u Srbiji danima ne spavaju mirno