Sam svoj gazda. Koliko je lepo, toliko je i teško. Posebno ako ste žena. S godinama su se mnoge stvari promenile, država je stala iza ženskog preduzetništva, ali žene se i dalje bore sa brojnim problemima u poslu.
Jovanka Pavlović 35 godina je radila u školi. U radu sa učenicima najviše joj je pomagala lutka. Pre odlaska u penziju shvatila je da mora da ima neku aktivnost i lutka je nastavila da bude deo njenog života.
„Dvadeset godina pravim unikatne lutkice koje kod dece razvijaju govor, motoriku, pažnju. Svaka moja lutkica se smeje, izrađena je od materijala koji su ekološki“, kaže Jovanka.
Mirjana Milićević, kaže, hekla sve što joj padne na pamet.
„Uglavnom su to torbice za mobilni, tašne, dečije igračke, razni ukrasi, zvečka. Pre nekoliko godina sam naučila da heklam. Imala sam potrebu da radim nešto rukama, da nešto stvaram“, objasnila je Mirjana.
Svake subote one su na Zemunskoj pijaci. Izlažu i prodaju rukotvorine u koje su uložile svu svoju ljubav, znanje, vreme. To im je, ipak, samo dodatni prihod.
„Vi sad ako hoćete ovako nešto da pravite i da uđete u taj neki sistem, znači podležete svemu onom kao i druge firme. Tu su visoki porezi, sva su davanja jako visoka, tako da onda ne bi bilo šanse niko da opstane sa ovakvim rukotvorinama“, smatra Mirjana.
Svako zastane, pogleda, oduševi se, ali ne otvori svako novčanik. Ručni rad se ceni, ali izgleda ne dovoljno da bi od njega moglo da se živi.
Drugačije iskustvo ima mobilna sestra Žaklina Nedeljković koja je pre 10 godina odlučila da napusti sigurno radno mesto i započne svoj posao neznajući da li će vredeti. Danas, može da kaže da je vredelo rizikovati. Ona može da živi od svog posla. Uspešna je u tome, ali nije bilo lako. Kroz Udruženje poslovnih žena, čija je članica, primećuje da je i dalje najveći izazov – posao i majčinstvo. Uz to, predrasuda ima na pretek. Ne samo u Srbiji.
(TV Prva)
