Domaćinstva i privreda u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona tona smeća (sa rudarskim sektorom oko 180 miliona) i većina tog otpada završi na deponijama ili u prirodi.

Kultura sortiranja i reciklaže je minimalna, zbog toga je teško razaznati kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom smeću, prenosi Bloomberg Adria.

Međutim, otpad sam po sebi predstavlja energetsko blago i može da posluži za proizvodnju struje, zagrevanje domova i pokretanje industrijskih fabrika. Više od 500 postrojenja u Evropi trenutno na ovaj način snabdeva energijom domaćinstva i privredu.

Količina komunalnog otpada koji se odlaže na sanitarne deponije se konstantno povećava. Međutim, većina komunalnog otpada se i dalje odlaže na nesanitarne i divlje deponije. Procenjuje se da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija.

Deponije opasne po zdravlje ljudi
Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.

„U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre između 10.000 i 17.000 ljudi“, rekao je predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović na konferenciji povodom predstavljanja „Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji“.

Istakao je da je deo zagađenja vazduha u Srbiji posledica neadekvatnog upravljanja otpadom.

„Bela knjiga“ je rezultat istraživanja i smernica srpskih i austrijskih stručnjaka koji su ukazali da deponije u Srbiji predstavljaju veliku pretnju po javno zdravlje, da je reciklaža veoma važna kako bi se smanjila količina otpada i uštedelo na sirovinama. Sav preostali otpad mogao bi da služi za proizvodnju energije.

Srbija godišnje izdvaja oko 10 odsto BDP-a u zdravlje, odnosno za lečenje građana, a samo 0,8 odsto u životnu sredinu.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije objašnjava da u „Beloj knjizi“ stručnjaci su naveli primer Sicilije, gde je proučavana zajednica koja živi blizu najveće deponije otpada na otvorenom, kako bi se istražili potencijalni uticaji na trudnoće zbog zagađivača emitovanih iz deponije koja je gorela.

Studija je pokazala da su majke izložene štetnim emisijama iz zapaljene deponije tokom začeća ili rane trudnoće imale veći rizik da rode prerano ili decu sa vrlo niskom težinom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine privredni sektori u Srbiji su proizveli 174,7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor, čak 94,4 odsto nastao je iz rudarstva (otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana).

Otpad iz rudarstva je izuzetak po Zakonu o upravljanju otpadom. Osim toga, ne može da se koristi za proizvodnju energije, prenosi Bloomberg Adria.