Raste broj porodica gde samo jedan roditelj živi s detetom ili s decom i u našem gradu i u naših devet sela, ili naseljenih mesta, kako se vole zvati i kako se zvanično zovu u aktima.

A pošto je porodica, kako je definisao Republički zavod za statistiku na poslednjem popisu, „zajednica koja se sastoji samo od bračnog ili vanbračnog para, ili od roditelja (oba ili jednog) i njihove dece”, tu bi spadala i ona deca koja se nisu udavala ni ženila, a koja su ostala da žive s mamom ili tatom, kao i oni koji su se posle razvoda vratili mami i tati bez dece koju su u međuvremenu dobili, bez obzira na to da li imaju dvadeset ili šezdeset godina. Jer, prema statistici, detetom se smatra svako ko, bez obzira na starost i na bračni status, živi u domaćinstvu s jednim ili oba roditelja i u tom domaćinstvu nema svog bračnog ili vanbračnog partnera ili svoje dete.

Ali, kako god okreneš, očigledno je da je uzrok porasta broja porodica u kojima jedan roditelj živi s detetom ili decom sve manji broj brakova i sve veći broj razvoda. Tendencija je jasna, ali o broju samohranih roditelja, to jest onih koji sami podižu decu u svom domaćinstvu, s kojim grad treba da računa, moći će da se govori tek kada Republički zavod za statistiku objavi i podatke o tome koliko dece u zajednici s jednim roditeljem ima ispod dvadeset pet godina, te se i u stvarnom životu, van statistike, mogu smatrati detetom.

Brestovac rekorder

Od popisa 2002, za dvadeset godina, u celom Pančevu ima 1.800 porodica više gde živi samo jedan roditelj, dok se ukupan broj porodica smanjio za skoro 4.000. Tendencija je zato jasna, pa nas i oni iskreniji i pametniji analitičari upozoravaju da ćemo u našim glavama, ali i u društvu, morati da redefinišemo uobičajenu sliku porodice gde i mama i tata drže decu za ruke.

Zato statistički podatak pobija tvrdnje da se procentualno mnogo više povećava broj očeva koji žive sami s decom jer mame ne vode samo kad su apsolutne brojke u pitanju, nego čak i u trendu – od 2002. godine broj samih očeva s decom povećao se za 1,4, a majki koje same s decom čine porodicu za 5,7 odsto. Ali zato sigurno nismo mnogo iznenađeni što se broj parova s decom za isto vreme smanjio za skoro 6.000, ili oko 16 odsto.

Za analizu je i podatak da je vanbračnih zajednica s decom u Banatskom Brestovcu između dva poslednja popisa, jer se pre toga nisu beležile, to jest od 2002. do 2011, povećan za skoro četiri odsto, što je ubedljivi rekord na području celog Pančeva. Kako kazuju podaci s popisa, od ukupnog broja porodica, oko 5,7 odsto čine vanbračne zajednice s decom i u gradu i u selima, a u Brestovcu čak 9,8. Da smo u tome svi napredni, dokazuju i primeri Prijepolja, gde taj broj ne doseže ni jedan odsto, pa i Beograda, gde je 4,15 odsto.

Kačarevo rekorder

Podatak da u devet pančevačkih sela skoro 34 odsto porodica živi bez dece, u odnosu na 28 odsto u gradu, verovatno je i dokaz da je deci lakše da napuste domaćinstvo u ruralnoj sredini i da odu ka svetlostima grada nego što će se neki gradski junoša osmeliti da napusti porodično gnezdo na petom spratu višespratnice. Za konačnu potvrdu ove teze ipak će nam trebati podatak o broju dece iznad dvadeset pet godina.

Međutim podatak koji sigurno treba pažljivo razmotriti je to što je Kačarevo rekorder u porastu porodica gde majka živi sama s detetom ili decom – skoro za osam odsto u toku dvadeset godina. „Sami” očevi rasli su najviše u Ivanovu, Banatskom Brestovcu, Omoljici i Banatskom Novom Selu. A to što je gradska sredina poslednja u ovom slučaju može da zahvali verovatno već pomenutoj migraciji dece u gradsku sredinu.

Statistika, naravno, kao i uvek, daje nam samo suve brojke. Neophodno je i ukrštanje podataka, analize stručnjaka, pre svega demografa, sociologa, socijalnih radnika…, ali i malo dumanja. A kad produmamo, valjda ćemo moći da se bolje prilagodimo novim tendencijama.

(Pančevac / N. S.)

POPIS U PANČEVU: Sve manje stanovnika, sve više kvadrata