Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas Tan‌jugu da građani Srbije ne treba da brinu zbog obustave ruskog gasa preko Ukrajine, jer se naša zemlje ne snabdeva iz tog pravca već Balkanskim tokom.
Ona je istakla da je za Srbiju najvažnije da imamo dovoljno energenata u rezervama i da uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji njihove cene budu stabilne.

„Moguće je da će tržste u Evropi osetiti određene posledice, a mi ćemo težiti da se one ne preliju na Srbiju“, naglasila je Đedovićeva.

Istakla je da je izgradnja Balkanskog toga završena u jeku pandemije kovida zahvaljujući strateškom razmišljanju predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije.

Ministarka je govoreći o najvažnijim planovima i projektima za 2025. godinu rekla da bi trebalo da počne izgradnja naftovoda Srbija – Mađarska, koji je veoma značajan s obzirom da NIS, za koji su SAD najavile sankcije zbog ruskog vlasništva, dobija naftu preko jadranskog nafovoda JANAF.

Naftovod bi trebalo da bude završen do 2027, a vrednost investicije je procenjena na oko 150 miliona evra. Dužina naftovoda je 128 kilometara, a kapacitet će iznositi oko pet miliona tona nafte godišnje.

Ministarka je rekla da u 2025, takođe, predstoji realizacija važnog projekta gradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija će snaga iznositi oko 650 megavata i da su ispunjeni svi preduslovi za početak radova, ali da je potebno isprojektovati komunalnu infrastrukturu i izvršiti tehničku procenu projekta.

„Očekujem da krajem 2025. ili početkom 2026. krenemo u realizaciju projekta. Paralelno sa tim, nastavljamo pregovore sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju o obezbeđivanju finansijskih sredstava. Procenjuje se da je vrednost projekta oko milijardu evra, ali sada procenu rade i japanski tehnički stručnjaci. Radovi bi mogli da traju blizu pet godina“, navela je ona za Tan‌jug.

Reč je projektu koji je prepoznat kao prioritetan u svim strateškim dokumentima.

RHE Bistrica treba da bude „prirodna baterija“ za balansiranje rastuće proizvodnje energije iz solarnih i vetroelektrana.

Govoreći o drugom veoma značajnom projektu za srpski energetski sistem, izgradnji hidroelektrane Đerdap 3, Đedović Handanović je istakla njen regionalni karakter, kao i da će to biti veoma zahtevan i izazovan poduhvat.

„Taj projekat bi mogao da promeni sliku o ovom delu Evrope kada je u pitanju energetska sigurnost ne samo Srbije, već i Rumunije, jer svim zemljama u regionu treba više energije. Završena je hidrološka studija i ona je pokazala da na godišnjem nivou nema negativnih uticaja na rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2“, kaže Đedović Handanović.

Ona je rekla da su rumunskoj strani dostavljeni zahtevi, kao i da će priprema projekta trajati još najmanje godinu dana, s obzirom da je potrebno uraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Procenjuje se da bi gradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 mogla da košta više milijardi evra, a za učešće u tom projektu su zaintesovane i SAD.

Ministarka je rekla da u 2025. očekuje završetak izgradnje vetroparka u Kostolcu i dobijanje prve solarne elektrane u okviru Elektroprivrede Srbije, čime bi naša zemlja dobila 76 novih megavata čiste energije.

„Bazna energija iz termoelektrana za nas ostaje veoma bitna, a to smo potvrdili i otvaranjem novog bloka u termoelektrani Kostolac. Bez bazne energije ne možete da integrišete ni nove obnovljive izvore energije“, objasnila je Đedović Handanović.

Ministarka podseća da je važna revitalizacija postojećih postrojenja, s obzirom da je naš energetski sistem izgrađen 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

„Nastavljamo sa revitalizacijom naše jedine reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, povećaćemo snagu vlasinske hidroelektrane koja strujom snabdeva oko 93.000 domaćinstava. Očekujem i gradnju novih gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom“, rekla je ministarka.

(Dnevnik)