Ovako je govorio Zoran Đinđić: Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju
Kada je pre 22 godina metkom u srce zaustavljen život premijera Zorana Đinđića, stala je Srbija koju je želeo da izgradi. I to je činjenica koju čak ni njegovi najljući politički protivnici ne mogu da poreknu. Bar ne javno, a da ne izazovu podsmeh.
Uz mnogo osobina koje su ga krasile i onih zbog kojih mu je zamerano, jedna od najpoznatijih bila je nerviranje protivnika, s jedne, i oduševljavanje pristalica, sa druge strane, izjavama uglavnom punim metafora i jetkosti kojima je pogađao suštinu vremena i društva u kojem smo s njim živeli. Još kao opozicioni poslanik Demokratske stranke, Đinđić je do ludila dovodio socijaliste i radikale govoreći im da ih ne zanima što štrajkuju pozorišta jer oni tamo i ne idu ili da će se naspavati kad umru.
I formalno i suštinski najobrazovaniji među njima „sipao“ je stilske figure koje često nisu razumeli, kao ni većina njihovih birača, a i kad jesu, nisu znali da odgovore drugačije osim uvredama. Jednostavno, bio je pravi čovek u pogrešno vreme i u pogrešnoj državi.
Sve to bio je razlog što njegova popularnost nikada nije bila velika i što je više cenjen u svetu nego u Srbiji, čega je, onako protestantski predan poslu i stalnom učenju, pragmatičan u životu i politici, bio svestan i često govorio da nije tu da bude voljen jer ima porodicu i prijatelje koji ga vole nego da nešto menja.
Ovako je, između ostalog, za tih petnaestak godina aktivnog bavljenja politikom, do ubistva 12. marta 2003, govorio Zoran Đinđić, prvi demokratski izabran predsednik Vlade Srbije. Neke od ovih izjava pamte mnogi, neke su često citirane, ali neke smo zaboravili, a ništa manje nisu aktualne nego kada su izgovorene:
Nažalost, budala ima svuda. To nije privilegija nijednog naroda da su mu na vlasti glupaci
U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija nego kriminalac.
Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo govori, udvara se narodu i kakve dobre namere ima
Moj problem je što kad kažem ljudima hajde nešto da uradimo, pitaju me – a protiv koga, Amerike, Rusije, Kine? Ja kažem ne, ni protiv koga, mi nemamo protivnike, mi imamo partnere. A oni mi kažu – mi to ne razumemo. Jer to je naš problem – mi se lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teško se ujedinjujemo za sebe. Hajde da kažemo, hajdete da mi uradimo nešto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe, onda da uradimo nešto protiv drugoga
Međunarodna zajednica je kao klima – ne možete da je priznate ili ne već da se adaptirate
Mislim da ćemo postati jedna ozbiljna zemlja ako budemo uvažavali ono što sami kažemo, da bismo mogli da uvažavamo ono što drugi kažu
Nije uobičajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.
Ne možemo da kažemo samo – radnici su dužni da proizvode automobile po evropskim standardima, a političari mogu da budu po afro-azijskim standardima
Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posao – uvođenje reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan
Nije stvar u tome da vi patite zajedno s narodom i da vi patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako vi patite s njima nego ako im pomognete
Moj prioritet je da uklonim sve prepreke na putu ka ubrzanom vraćanju zemlje u Evropu, ne razmišljajući da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan način postavljene
Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju
Živeti po nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari
Nikada u politici ne zavisi sve od nas. Abeceda politike je da malo toga zavisi od nas. Ali mudri političari predviđaju, mudri političari daju ona obećanja koja mogu da ispune
Volim činjenice, čak i ako su neprijatne
Bolje nam je da imamo jedan realističan ustavni okvir koji može da reguliše realnost u kojoj se nalazimo nego da imamo skup lepih ideja, principijelnih stavova, dobrih vizija koje će ostati jedna od karika neuspešne ustavne istorije u proteklih 100 godina
Stalno usavršavamo ustav, a živimo u srednjem veku u mnogim domenima društva
Pravni okvir za Kosovo može da ostane semafor u pustinji koji reguliše nepostojeći saobraćaj
Tačno je da su kosovski Albanci imali podršku iz inostranstva, ali smo im mi namestili loptu na penal. Gde bi oni mogli da daju gol da im lopta nije na penalu?
U Srbiji su reči jeftine, ali ako se prevedu na neki strani jezik, postaju veoma skupe
U evropskim policijama kada pet kriminalaca sedne da pravi neki plan, dva doušnika iz policije su među njima, dok kod nas kada pet policajaca pravi plan, dva doušnika kriminalaca su među njima
Nije stvar u tome da Nemci imaju uticaja na mene nego da ja imam uticaja u Nemačkoj
(Izbor iz zbirke „101 citat“ koju su 2007. izdali StatusTim i Slaviša Lekić, a priredio Zoran Pavić)
(Novi magazin)
Odali počast Zoranu Đinđiću: Premijer Vučević sa ministrima položio venac na mestu atentata
