Iako imaju u proseku dvadeset i kusur godina, oni su, za razliku od nekih svojih vršnjaka, provodili praznik opušteno, ali tiho i mirno i bez novokomponovane buke.

Marko je zajedno s drugarom Lazarom Mladenovićem bio glavni majstor za roštilj, a na meniju je, pored pilećeg belog, bilo i ćevapa, kobaja i drugih „špecija”.

U uživanju u plodovima njihovog rada svojski su im pomagali Veljko, Lazar, Rista, Mlađa, Aleksa, Milan, Mihajlo i ostatak ekipe koju su činili mladi Pančevci iz raznih delova grada.

– Iako smo poranili i stigli oko 8 sati, zamalo da zakasnimo kada je reč o zauzimanju mesta, jer je već bilo mnogo ljudi na ovom izletištu. Pošto smo ispekli roštilj, pred nama je veliki zadatak da pojedemo sve što smo spremili, kao i da na kraju pokupimo smeće za sobom. To i neće biti veliki problem jer svi uglavnom pijemo vodu i limunadu – ističe Marko.

Dodaje da je nekada, kada je proslavljao ovaj praznik s roditeljima, bilo mnogo bezbrižnije jer su oni sve sami organizovali i on je samo mogao da uživa.

Sada se i on sam angažuje, pa i jedno i drugo ima svoju draž.

I Pančevka Jagoda Ivanovski odabrala je da provede lep praznični dan na Gradskoj plaži, i to sa sinovima, unucima i prijateljima: Milošem, Markom, Nemanjom, Kristijanom, Konstantinom, Viktorijom i drugaricom Jovankom.

– Došli smo oko 9 sati i spremili roštilj. Majstor je bio suprug Milan, koji je ranije otišao, a na meniju se našlo od svega pomalo – od svinjskog vrata, preko kobasice, do piletine. Inače, nekada je bilo mnogo bolje jer se kvalitetnije radilo, ali se zato praznovalo i po tri dana. Nažalost, sada više nema onog elana, druženja, raspoloženja… – priseća se Jagoda.

Lepo mesto ispod vrbe nadomak reke zaposela je i pozitivna družina Pančevaca u najboljim godinama orna za šalu i razgovor, koju su činili Davor, Novak, Danilo, Mira, a najgovorljivija među njima je bila Dragana.

– Okupili smo se porodično da proslavimo Praznik rada. Smatramo da smo to zaslužili svi mi koji vredno radimo tokom cele godine, pa je red i da se opustimo i provedemo u okruženju bliskih ljudi. Došli smo još prethodne večeri kako bismo zauzeli mesto, iako nije bilo potrebe jer je bilo slobodnog prostora za sve koji su želeli da ovde provedu ovako lep dan. Inače, pripremili smo raznorazne specijalitete, ali je zapravo uvek specijalno kada to brat sprema. Što se tiče proslave Praznika rada, verujem da je to nekada bilo drugačije, a za mene 1. maj kao takav predstavlja nov početak, nove mogućnosti, nova verovanja u bolju budućnost. I na kraju, treba da budemo što vredniji i bolji ljudi – poručuje Dragana.

I sasvim je u redu da se dobri i vredni ljudi ponekad ovako opuste u krugu najbližih…

(Opšrnije u nrednom štampanom izdanju „Pančevca“)

(Pančevac/J. Filipović)

100 NOVIH SADNICA NA TAMIŠKOM KEJU

Gerontološki centar Pančevo: Pogledajte kako su veterani proslavili Prvi maj