Razgovarali smo s Predragom Aničićem, zamenikom komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Pančevo, o tome šta se događa na terenu u vreme leta, kakve preventivne mere se sprovode da do požara što ređe dolazi, te s kakvim se poteškoćama vatrogasci-spasioci suočavaju tokom obavljanja svog važnog posla

Leto i užareno sunce upućuju nam svake godine identičnu poruku: vreme je da se uozbiljimo i da budemo odgovorniji nego inače jer je opasnost od požara na poljima i deponijama, pa i u sopstvenim dvorištima, veća zbog vremenskih (ne)prilika. Da bi nam svima bilo dobro, trebalo bi da su vatrogasci što manje zaposleni. Za svaki slučaj, oni su spremni za akciju 365 dana u godini, a njihova mobilnost se povećava tokom najtoplijeg godišnjeg doba.

Predrag Aničić, formacijski zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Pančevo, a zapravo prvi čovek ovog važnog odreda, nas je najpre zamolio da javnosti prenesemo apel pod nazivom „Požari na otvorenom prostoru”, koji je Sektor za vanredne situacije MUP-a uputio građanima. U njemu stoji:

„Imajući u vidu period veoma toplog i suvog vremena koje pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom prostoru koji se veoma brzo šire, mogu zahvatiti velike površine i predstavljaju realnu opasnost za živote i zdravlje naših građana i prouzrokovati velike materijalne štete, Sektor za vanredne situacije MUP-a apeluje na sve naše građane da budu odgovorni i poštuju zakon i budu veoma oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena, a ukoliko primete požar, da o tome odmah obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193.
Podsećamo naše građane da je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume. Za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi zaprećene su i propisane novčane kazne. Kazne za fizička lica koja prekrše odredbe ovog zakona kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.
Sektor za vanredne situacije će u narednom periodu, zajedno sa drugim linijama rada Ministarstva unutrašnjih poslova, nadležnim inspekcijskim službama republičkog i lokalnog nivoa, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru i povećanja bezbednosti naših građana.”

Pošto smo postavili osnov, pitali smo Aničića kakva je trenutna situacija u našem ataru.

– Svakodnevno se povećava broj događaja. Tokom ovog meseca do danas (24. juna, prim. aut.) imali smo ih 150, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. Kad kažem „događaji”, tu pre svega mislim na požare – njih je oko 80 odsto, od kojih je, opet, 80 odsto požara na otvorenom. Sem požara, u „događaje” spadaju tehničke intervencije u saobraćaju, one sa opasnim materijama i sve ostale – objasnio je Aničić.

Foto: Glas OpovaFoto: Glas Opova

Prema njegovim rečima, imajući u vidu da je ove godine maj bio vlažniji nego u 2024, a jun je skoro isti, skoro sve – do u 95 odsto slučajeva – moguće je povezati s ljudskim faktorom.

– Manje se izlazilo u polje tokom maja, mnogo više u ovom mesecu. Preko dana, kada je pojačana aktivnost ljudi, dešava se najveći broj požara. Specifično je to da su požari na deponijama učestali, konstantno se dešavaju. Nedavno smo tri dana gasili vatru na velikoj gradskoj deponiji na putu za Dolovo, a požara je bilo i na smetlištima u Banatskom Brestovcu i Glogonju. Važno je znati da veće požare ne mogu da ugase samo vatrogasci, neophodna je sprega sa drugim strukturama, javno-komunalnim sektorom: radne mašine, nasipanje zemlje, ugušivanje vatre, pa tek onda „zalivanje” stotinama tona vode – kaže prvi čovek VSB Pančevo.

Ljudi očekuju da se sve to završi brzo, a preko noći se okrene pravac vetra i požar iz atara krene ka selu… Upravljači smetlišta organizuju ljudstvo i radne mašine koji kreću u borbu, vatrogasci „polivaju” gume i motore da ne bi došlo do njihovog zapaljenja, a zatim se zajedničkim snagama otpor vatre efikasno guši; i pored toga ona ponekad tinja od pet do deset dana.

Mladi penzioneri

Vatrogasno-spasilački bataljon Pančevo, koji pokriva ceo Južnobanatski okrug, trenutno ima oko 170 zaposlenih. Aničić objašnjava:
– Kažem „oko” jer se neprestano događaju promene: fluktuacija je na mesečnom nivou. Dvoje-troje odlazi u penziju, neko nov nam se pridružuje. U penziju nam ove godine idu koleginice i kolege koji su sedamdeseto godište. Beneficirani staž „vuče” četiri meseca godišnje, a ta „beneficija” nije džabe, da se razumemo. Sa 55 godina „starosti”, prema zakonu, mora da se napusti ovo radno mesto.

Koliko god to zvučalo iracionalno, na deponijama su najčešće namerne paljevine zbog nedostatka prostora za novo smeće. I, što je još bizarnije, vatre se pale zbog „sitnog” profita. Ko bi to radio? Sa ogradom, bez želje da bilo koga apostrofira, na naše insistiranje, Aničić nas „upućuje” na sakupljače sekundarnih sirovina:

– Vađenje gvožđa i bakra iz otpada, metala, nekim ljudima je unosan posao. Kako bi to sebi olakšali, preduslov je spaljivanje električnih i plastičnih aparata koji se bacaju na deponije. Zapale se i gume. Taj dim je veoma vidljiv i najopasniji je, nije kao kad gori trava ili drvo: produkti sagorevanja su teži od vazduha i drže tu nisku zonu, pogotovo noću. Jako je to nezgodno.

Vatrogasno-spasilački bataljon Pančevo je sada, u vreme žetve koja je počela, u punoj pripravnosti.

– Dogovaramo se s našim kolegama iz dobrovoljnih vatrogasnih društava. Oni su tu konstantno, mi smo u svakom smislu na dežurstvu, u neprekidnom smo kontaktu i pomažu nam kada je to neophodno, i to u najkraćem mogućem roku – jasan je Aničić.

Požari na otvorenom se često završavaju s teškim telesnim povredama ljudi – opekotinama po rukama i nogama – i, ponekad, s pogibijama: na selu naši stariji sugrađani, i ne samo oni, pale travu u dvorištu misleći da će vatru držati pod kontrolom, a onda… Aničić priča:

– Teško je izmeniti neke stare loše navike. Spaljivanje đubreta, niskog rastinja i trave je konstantno. U narednom periodu s lokalnim i regionalnim inspekcijskim službama krenućemo na teren zbog personalizovanja ljudi koji to čine i, potom, njihovog kažnjavanja. Visina kazni je poznata, izneta je i u apelu Sektora za vanredne situacije MUP-a. Nažalost, ljudi reaguju tek posle kažnjavanja, pročuju se da je neko platio kaznu, pa se ostali zamisle.

Prilikom pozivanja vatrogasaca na broj 193 veoma je važno dati precizne podatke o mestu i razmeri požara jer organizacija unutar jedinice zavisi od toga. Nije isto da li gori žito ili gomilica đubreta, da li će spasioci krenuti sa dva ili tri vozila, da li je teren ravan ili pun rupa. Vatrogasna vozila se bez potrebe oštećuju i onda ne mogu adekvatno da reaguju ukoliko se ubrzo dogodi da moraju da daju sve od sebe u nekoj teškoj situaciji.

Vatrogasno-spasilački bataljon Pančevo primarno vodi računa o rešavanju najvažnijeg problema – eventualnog ugrožavanja ljudskih života, potom o velikoj materijalnoj šteti, a sve ostalo jeste bitno, ali manje. Svi mi reagujemo prema prioritetima. Stoga pozovimo 193 s tačnim informacijama.

(Pančevac / Siniša Trajković)

ODLAZAK MAJKIĆA U PENZIJU: Veličanstven ispraćaj komandanta!